Sigurno ste nekada čuli da je neko “stavljen na stub srama” ili da bi ga trebalo staviti. Danas ova fraza više podrazumeva figurativno stavljanje na stub srama ili javno prozivanje po sredstvima informisanja ili društvenim mrežama, ali nekada je u Novom Sadu zaista postojao stub srama, na kojem su nevoljnici zaista izvrgavani javnoj osudi.
Naime, na uglu nekadašnje Glavne ulice i Lebarskog sokaka, odnosno današnjih ulica Zmaj Jovine i Miletićeve u Novom Sadu nalazio se stub srama. Ugao ovih ulica je već od ranije bio jedno od glavnih okupljališta ondašnjih žitelja, jer se ovde nalazio najstariji javni spomenik u gradu – Bogojavljenski krst (koji se i danas može videti u porti Saborne crkve).
Osim Bogojavljenskog krsta, na istom ovom mestu od februara 1749. godine, pa narednih 68 godina nalazio se stub srama. Postavljen je nakon što su stanovnici Petrovaradinskog šanca (kako se tada zvao Novi Sad) dobili povelju slobodnog i kraljevskog grada, te rešili da se obračunaju sa kriminalom i nemoralom.
Stub srama bio je namenjen besposličarima koji se zadrže više od pet dana u gradu, za kockare u javnim lokalima, za galamdžije noću po ulicama, pijane službenike u radno vreme i slične prekršioce javnog reda i mira.
Kazna se izvodila udarcima biča ili štapa, a ostalo je zapisano da je prva takva kazna izvršena 5. marta 1749. godine nad devetnaestogodišnjem čizmarskom kalfi (pomoćnim radnikom) zbog psovke.
Kako je vreme odmicalo, a Novi Sad se sve više razvijao i menjao, prestala je i potreba za ovakvim mestom i vidom kažnjavanja, pa je stub srama na zahtev građana uklonjen 1817. godine.
U pismu koje su građani predali čelnicima grada između ostalog je pisalo: “Molimo da se stub srama koji je u ranija vremena služio za izvršenje telesne kazne nad osuđenicima, skloni iz Glavne ulice kuda prolazi i procesija, što je velika sramota. Stub se može podići u nekoj zabačenoj ulici, ako je još potreban…”
Iako je stub srama u Novom Sadu uklonjen pre nešto više od 200 godina, ipak ne možemo reći da je potpuno nestao iz naših života. Sa razvojem prvo štampanih medija, a nešto kasnije i onih elektronskih, kao i sa pojavom društvenih mreža, stub srama je samo menjao formu. I dok su nekada odluku o tome ko će se naći na stubu srama donosile sudije, danas svako svakog, često bez ikakvih dokaza, može da stavi na stub srama.
Zato, budite oprezni kada sledeći put odlučite da nekog stavite na stub srama, jer nikada ne znate kada i sami možete završiti na njemu.
Izvor: gradskeinfo.rs
Foto: Wikimediacommons/William Hogarth
