Opasnost po ljude i planetu od politike ekonomskog rasta i potrošačkog načina života prepoznata je decenijama unazad, a Dan održivog razvoja, koji prema definiciji Ujedinjenih nacija podrazumeva razvoj koji zadovoljava potrebe današnjice, bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje, obeležava se svake četvrte srede u oktobru godinama unazad.
Ciljevi održivog razvoja definisani su u Agendi 2030, koju su 2015. godine usvojile Ujedinjene nacije, a na čije se sprovođenje obavezala i Republika Srbija.
„Jedan od preduslova kreiranja politika održivog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou, a time i napretka zemlje u sprovođenju ciljeva Agende 2030, je prikupljanje, praćenje i analiza indikatora sprovođenja ciljeva održivog razvoja zasnovanih na relevantnim podacima. Prema Izveštaju o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030 u Republici Srbiji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2020.godine, od 83 u tom trenutku dostupna indikatora, za 4,8% indikatora cilj je već postignut, 50,6% pokazuje značajan i umeren napredak, a 14,5% značajno i umereno udaljavanje od ciljeva održivog razvoja. Takođe, 7,2% indikatora pokazuje nekonzistentne trendove, dok za 22,9% indikatora praćenje trenda nije moguće,” kaže Katja Grbić, menadžerka projekta Reforma javnih finansija-Agenda 2030, koji uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, sprovodi GIZ. U okviru ovog projekta uspostavljena je i Platforma za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve”, koja je podržala izradu izveštaja Srbija 2030: Razvojni prioriteti – Izveštaj nedržavnog sektorai Srbija 2030: Pripremljenost za sprovodjenje Agende 2030, u kojima je, pored zvaničnih statističkih podataka, iz ugla nedržavnog sektora dat uvid u to gde se Srbija trenutno nalazi i koji su njeni prioriteti u oblasti održivog razvoja.
Grbić naglašava da se novi izveštaj RZS očekuje u decembru 2021.godine i objašnjava da je uz podršku projekta, kroz razne aktivnosti, značajno poboljšana sposobnost RZS da obezbedi, predstavi i promoviše podatke od značaja za ciljeve održivog razvoja Agende 2030: „RZS konstantno radi na povećanju broja indikatora koji se mogu pratiti na njihovoj web stranici, a od 2020. godine ovi podaci su dostupni i u “open data formatu”. Od 44 indikatora, sa koliko su počeli u 2017.godini, statistika trenutno prati 102, od ukupno 247 indikatora. Ovaj podatak takođe govori i da je neophodno nastaviti sa daljim proširenjem baze indikatora, a za to je potrebno da se i druge institucije prepoznaju kao potencijalni davaoci podataka i na taj način uključe u proces praćenja ostvarivanja ciljeva održivog razvoja.“
Iako se o održivom razvoju već dugo govori, a poslednjih godina i radi na strategijama održivosti, mnogi građani još uvek ne shvataju da se ova tema tiče svakog od nas. Održivi razvoj podrazumava da sačuvamo prirodu i da njene obnovljive resurse poput vode, zemljišta, hrane i energije koristimo onoliko koliko dozvoljava njihovo reprodukovanje, a da neobnovljive resurse, poput fosilnih goriva, zamenjujemo obnovljivim.
„U tom smislu, ciljevi održivog razvoja, osim u Agendi 2030, sadržani su i u Evropskom zelenom dogovoru, koji predstavlja strategiju održivog razvoja EU za 21. vek. Glavni cilj koji Evropski zeleni dogovor definiše tiče se samanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) do 2030.godine za 50 do 55%, što je preduslov da EU do 2050. godine postane klimatski neutralna,” kaže Milena Altmajer, vođa projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030.
Održivi razvoj, dodaje Altmajer, podrazumeva i usklađivanje razvoja sa principima socijalne pravde na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Agenda 2030 posebnu pažnju posvećuje onome što bi trebalo uraditi da bi se zaštitili, osnažili i u održivi razvoj uključili najsiromašniji, najugroženiji i najranjiviji među nama. Ovaj princip, pod nazivom “Niko ne sme biti izostavljen”, sadržan je u svim ciljevima Agende 2030.
Foto: GIZ / Promo
