Obilne padavine koje su pogodile Novi Sad stanarima Gimnazijske 2 donele su, pored prokišnjavanja, novi strah od urušavanja krova pod kojim se nalaze. Kao da muka sama po sebi nije velika, još čudnijom je čini to što je zgrada u vlasništvu Gradske biblioteke u strogom centru grada i kao takva spada u spomenike kulture od nacionalnog značaja, pa je neshvatljivo kako je mogla doći u trenutno stanje oronulosti.
Ne znajući više kome da se obrati, Mirela Kabić, jedna od stanarki, pozvala nas je kako bi nam ukazala na problem sa nadom da će javno isticanje istog pokrenuti neke odluke nadležnih koji su do sada ostajali nemi. Kako kaže, oni problem sa krovom pokušavaju da reše još od osamdesetih, kada su se i uselili, ali da ne sumnja da je problem tu još od ranije.
“Od ’80 godine mi pokušavamo da se pojavimo sa ovim problemom, otkad smo se uselili. I niko nije imao za nas apsolutno ni trunke bilo čega, da nas bar posavetuje”, započinje naša sagovornica.
Kaže da zapravo nisu imali ni mnogo opcija kada je obraćanje za pomoć u pitanju, jer zgrada u kojoj su pripada Gradskoj biblioteci, tako da su se najčešće obraćali nadležnima u toj ustanovi.
“Mi pripadamo Gradskoj biblioteci. I ovo je sve zgrada Gradske biblioteke. I mi smo uvek morali njima da se obraćamo. A oni ne mogu ništa zato što oni pripadaju gradu, njih grad finansira, i oni ne mogu ljudi u stvari ništa da urade od toga”, nastavlja stanarka ove zgrade.
U jednom trenutku pojavila se mogućnost otkupa stanova od strane stanara, što je moglo da im da odrešenije ruke kada je popravka krova u pitanju, ali ni s tim se, iz nepoznatih razloga, nije otišlo do kraja.
“Mi smo u jednom momentu imali pravo na otkup, pokušali smo, ali smo morali opet biblioteci da se javimo. Podneli smo zahteve, svi dobili prijemnice, nije nam bilo dozvoljeno od strane biblioteke. Tako da ništa nismo mogli uraditi”, rekla je ona.
Usled učestalog prebacivanja odgovornosti oko nadležnosti za ovaj problem, stanari više ne znaju pod čiju zaštitu spada njihova zgrada, da li republičke ili gradske vlasti, niti kome bi trebalo da se obrate za pomoć.
Ukoliko već nije dovoljno strašna činjenica da ljudi u strogom centru grada, u zgradi koja spada u spomenike kulture, žive sa posudama koje hvataju vodu koja kaplje sa plafona i ogromnim flekama od vlage na istim, onda jeste izgled tavana koji se pod tim krovom nalazi.
Pored dotrajalog crepa kojeg negde ima više, a negde manje, najveći problem predstavljaju grede koje odavno nisu u dobrom stanju. Mnoge od njih su ugljenisane od požara za koji stanari ne znaju kada je bio, a neke toliko istanjene da je razumljivo zašto se ovi ljudi ne osećaj sigurno pod njima. Najkritičnija je jedna od poprečnih greda koja pukla i koja predstavlja najveću opasnost po celu krovnu konstrukciju.
S obzirom da već dugo pokušava da dođe do nekakvog rešenja, gospođa Kabić je sakupila fascikle dokumenata vezane za zgradu u kojoj se nalaze i njihov slučaj. U jednom od njih stoji da je zgrada nekada bila u vlasništvu crkve, a da ju je ona u jednom trenutku prodala gradu.
Pored same Gradske biblioteke, obraćala se gradonačelniku, ombdusmanu kao i Zavodu za zaštitu spomeika, ali bez ikakvih uspeha.
“Bila sam i kod gradonačelnika pre jedno šest, sedam godina. Komšinica i ja smo bile kod njega na razgovoru. Prisustvovalo je četiri stručnjaka neka, ja ne znam ko, uglavnom još njih četvorica su bili sem njega. Onda je on rekao da će nas pismeno obavestiti i nikad nismo dobili nikakav odgovor. Ombudsmanu smo se obraćali, od njega smo dobili odgovor: ‘Gradskoj biblioteci se morate obratiti.'”, kaže ona.
Besmisao situacije produbljuje i podatak da stanari svake godine dobijaju rešenje da plate porez na stan iako stanovi nisu u njihovom vlasništvu već su samo nosioci stanarskog prava.
Posledice od urušavanja krova mogle bi biti strahovito velike, s obzirom da ne postoji ploča između njega i stanova, već samo trska i pesak koji ih deli, i porodice koje se nalaze ispod. Zbog toga je veoma važno da se nadležni što pre pozabave ovim problemom kako bi se potencijalna tragedija izbegla.
