Vlada Srbije donela je Uredbu o uvozu pšenice bez carine do 30. aprila na zahtev mlinara i konditora, koji su potrebu za kupovinom pšenice s inostranog tržišta obrazložili tvrdnjom da domaća nije dovoljno kvalitetna za njihove potrebe.
Uredba je tek stupila na snagu pa se za sada ne zna koliko bi inostrane pšenice moglo da uđe u našu zemlju, piše Dnevnik. Prvi pokazatelji govore da mlinari ne žuri s kupovinom, neki imaju prelazne zalihe, ali napominju da se nisu dovoljno obezbedili do nove žetve, dok drugi navode da će pšenice imati sve dok ne sazri novi rod.
Kompanija “Don Don” godišnje umesi 100.000 tona hleba i dnevno samelje 350 tona brašna, i za sada, prema rečima Siniše Ivanića, neće kupovati pšenicu na inotržištu, ali će je potražiti tamo ukoliko na domaćem tržištu ne nađu kvalitetan rod.
“Za sada imamo prelazne zalihe, ali ne u dovoljnim količinama da budemo bezbrižni do nove žetve”, naveo je Ivanić.
Sagovornik Dnevnika dodaje da trenutno gledaju cene jer je u inostranstvu pšenica skuplja nego u Srbiji, a s druge strane prave račun i koliko će stajati troškovi prevoza.
“Zbog tih troškova realno je očekivati da žito kupimo u Mađarskoj, koja nam je najbliža, s tim što je kod Mađara cena pšenice različita po regionima, razvrstana je po klasama pa svaka ima svoju cenu i trenutno je 23 dinara kilogram”, kaže Ivanić.
Direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković istakao je da ne očekuju značajni uvoz pšenice zbog toga što je strana skuplja od naše.
“Uredba je doneta na zahtev mlinarske i konditorske industrije, koje su uvoz tražile da bi se obezbedile i ne bi došle u situaciju da prekidaju proizvodnju zato što na domaćem tržištu nemaju od koga da kupe kvalitetnu pšenicu”, kaže Saković i dodaje da smatra da dobre pšenice ima, ali da je naši ratari čuvaju i čekaju cenu, premda je kilogram žita sada 20 dinara, a tokom žetve bio je 18.
Saković kaže da su izvozni rezultati za sada loši, ali očekuje da će u narednom periodu trgovanje biti bolje.
Predrag Đurović iz “Žitounije” kaže da strana pšenica nije ništa bolja od domaće, već da je naša još i jeftinija pa, ukoliko se bude kupovala van zemlje, uz troškove transporta uvoznici mogu proći skupo, i takvo trgovanje im se, smatra, može odraziti na poslovanje kompanija.
Prema rečima Nenada Manića iz Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, uredba će, nesumnjivo, spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni još tokom žetve. Međutim, Manić kaže da će uredba imati i dobru stranu jer bi trebalo da kod poljoprivrednika probudi svest o tome da konačno počnu da seju deklarisano seme, biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju agrotehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta, izaberu kvalitet.
“U ovoj žetvi bilo je dosta pšenice na granici između stočne hrane i za ljudsku upotrebu, ali koliko god smo kukali na vremenske neprilike, kvalitet je bio lošiji i zbog lošeg semena”, kazao je Manić.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
