Broj postupaka vantelesne oplodnje u Betaniji drastično je smanjen u protekle četiri godine.
Naime, 2014. godine bilo je 400 postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO) i taj broj je rastao do 2016. kada su urađena 454 postupka. Samo godinu dana kasnije, 2017. bilo je obavljeno tek 212 postupaka, dok se prošle godine samo 195 parova odlučilo da šansu za roditeljstvo potraži u Betaniji.
Povodom ovog drastičnog smanjenja broja pokušaja vantelesne oplodnje (VTO) u novosadskom porodilištu, portal “Bebac” uputio je otvoreno pismo predsedniku Vlade Vojvodine Igoru Miroviću pitajući ga zašto je za vreme njegovog mandata broj korisnika ove usluge u Betaniji toliko opao.
– Zašto ne pomažete parovima koji se bore da dođu do potomstva, nego im uskraćujete pravo da proces BMPO sprovedu u državnoj ustanovi – upitali su u saopštenju.
Kao naročito problematično naveli su to što sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV odlaze lekari, te da su uslovi sve gori. Ističu da nezadovoljstvo porodilištem raste, “a sve u cilju da naše porodilište postane javni inkubator privatnim ordinacijama i klinikama”. Zbog svega ovog, navode, parovi suočeni sa sterilitetom se više ne oslanjaju na usluge Betanije.
Jasmina Mihnjak urednica portala “Bebac” kaže za “021” da Mirović ima dužnost i ovlašćenja da uradi nešto da parovi ne odlaze u privatne ordinacije.
– Ono do čega smo kroz istraživanje došli jeste da su uslovi takvi da se parovi pre odlučuju za privatne klinike, pa čak i da ih ljudi koji su zaposleni u Betaniji upućuju na privatne klinike. Mi smatramo da je Betanija dobro porodilište od koga sada beže parovi sa sterilitetom, a da bi upravo to trebalo da bude prvo mesto gde će oni da nađu rešenje svog problema – navodi Mihnjak.
Kako kaže, s obzirom na to da se Pokrajina zalaže za natalitet, oni očekuju da Vlada uradi ono što je u njenoj nadležnosti da bi Betanija postala ono što je nekada bila. Kao naročito problematično navodi to što se na svaku analizu čeka, ponekad i po tri meseca.
– Neke analize koje su izuzetno agresivne se rade bez anestezije. Ako ćete da platite anesteziju to košta koliko ceo postupak u privatnoj ordinaciji koji možete da uradite za tri dana, a ovde ćete čekati tri meseca – navodi Mihnjak.
Ona smatra i da nedostatak kadra utiče na dugo čekanje i na nezadovoljstvo pacijenata.
– Lekari iz klinike odlaze, pa zbog nedostatka kadra ne mogu neke stvari da se urade. Transferi ne mogu da se urade vikendom. To je u postupku vantelesne oplodnje nedopustivo, jer se zna da se to radi kada je plodna jajna ćelija i da postoji određeni trenutak kad to mora da se uradi. Ako to može u privatnim klinikama mora biti moguće i u Betaniji – dodaje.
Za Sandru Jovanović iz udruženja “Šansa za roditeljstvo” podatak o opadanju broja postupaka vantelesne oplodnje u Betaniji nije iznenađujuć.
– Tim koji je radio u Betaniji, kod kog su parovi dolazili, već duže vreme radi u privatnim ordinacijama. Pacijenti se kod nas u Srbiji ne vezuju za kliniku nego za lekara i onda oni idu za lekarom, a ne za klinikom. Problem je i usluga u državnim klinikama. To nije samo problem sa Betanijom. Čak više ni liste čekanja nisu problem, nego nedostatak kadra, usluga, dokumentacija koja treba da se prikupi i neke analize za koje se čeka po dva-tri meseca – objašnjava Jovanović.
Iz Kliničkog centra Vojvodine na pitanja “021” o razlozima sve manje postupaka vantelesne oplodnje sprovedenih u Betaniji navode da “odlukom RFZO iz 2016. godine postoji mogućnost da se parovi odluče za privatne klinike, ali da oni stoje na raspolaganju svim parovima koji se odluče na postupak VTO preko njihove ustanove”.
Izvor: 021
Foto: Ilustracija/Pixabay
