Električni trotineti već su uveliko osvojili svet, a sve češće se mogu videti i na novosadskim ulicama, što kod građana izaziva kako oduševljenje, tako i revolt.
Noćnim vožnjama na keju pridružuje se sve više vozača e-trotineta. Uglavnom su to maloletnici, bez zaštitne opreme. Ima ih i na gradskim ulicama, trgovima, među pešacima i biciklistima. Ipak, situacija nije kao u američkim i evropskim gradovima gde vas na sred pešačke staze može sačekati ostavljeni električni trotinet.
U gotovo svim gradovima u kojima su se pojavili električni trotineti javila se i debata da li su korisni ili su opasni. Mišljenja su uglavnom podeljena. A mišljenja se razlikuju i među čitaocima portala “021”. U anketi u kojoj se tražilo da daju svoj sud o električnim trotinetima na ulicama, učestvovalo je više od 3.400 građana. Njih 28,4 odsto smatra da su e-trotineri “super stvar”, dok 26,6 odsto čitalaca “užasno nervira sav taj hipsteraj”. Gotovo 17 odsto njih misli da je to samo nova moda, ali im je simpatično, dok je 14,8 odsto čitalaca reklo da im se e-trotineti ne sviđaju, ali da im ne smetaju. Nešto više od 13 odsto njih je navelo da ne obraćaju pažnju na to.
Već sada u gradu postoji nekoliko lokacija na kojima se mogu kupiti ili iznajmiti e-trotineti. Kako nam je rečeno u jednoj radnji za iznajmljivanje električnih trotineta, najčešći klijenti su im turisti i mlađi Novosađani.
– Ponekad dođu i stariji građani. Nismo čuli da se neko buni zbog trotineta, obično pitaju gde mogu da ih iznajme – kratko je rekao jedan od zaposlenih.
Međutim, nemaju svi dobrih iskustava sa poslednjim trendom na gradskim ulicama.
– Vožnja biciklima mog deteta i mene, po obeleženoj i za to predviđenoj stazi, danas mi je izazvala samo gorčinu i bes – započela je svoju priču Vanja Marčić, koja je pokrenula peticiju da se izmeni Zakon o saobraćaju tako da se reguliše i vožnja e-trotineta, jer aktuelni propisi ne prepoznaju ovo prevozno sredstvo.
– U pola sata vožnje, četvoro samodovoljnih tinejdž paramecijuma na tim statusnim prevozićima moglo je vrlo ozbiljno da ugrozi, najmanje, zdravlje mog deteta na biciklu. E-trotineti su za one koji znaju njima da upravljaju, imaju mozga i brinu, barem o svom životu. Od četvoro koji su mogli da nalete na nas, dvoje sam zaustavila i jedva sebe obuzdala da ih onesposobim za dalju štetu – napisala je Marčić na Fejsbuku.
U peticiji koju je pokrenula navodi da bi e-trotineti mogli da se svrstaju u kategoriju mopeda, zbog čega onda ne bi mogli da se voze trotoarima i pešačkim stazama, a morali bi i da se kreću određenom brzinom i uz signalizaciju. Kako kaže, na narednom zasedanju Narodne skupštine, preko poslanice Lige socijaldemokrata Vojvodine, biće postavljeno poslaničko pitanje u kojem se traži odgovor na to da li se iko bavi pitanje e-trotineta, ali će se insistirati da se maloletnicima zabrani upravljanje ovim prevoznim sredstvom.
Međutim, vozači e-trotineta u Srbiji se tretiraju kao pešaci, pa tako mogu da budu kažnjeni ukoliko se kreću kolovozom van pešačkog prelaza. Trenutna preporuka Agencije za bezbednost saobraćaja je da se vozači električnih trotineta kreću trotoarom brzinom koja nije veća od brzine hoda pešaka, odnosno šest kilometara na čas.
Izmene Zakona o saobraćaju u kojem bi trebalo da bude regulisana i vožnja e-trotineta, trebalo bi da budu donete sledeće godine. Stav Agencije je da se vozačima e-trotineta omogući vožnja trotoarima ukoliko se kreću do šest kilometara na čas, odnosno biciklističkom stazom ako se kreću brže od toga.
U Novosadskoj biciklističkoj inicijativi (NSBI) navode da je ovo novo iskustvo za sve, pa tako i za bicikliste. Prema rečima predsednika NSBI Marka Trifkovića, dobijali su primedbe biciklista zbog e-trotineta na biciklističkim stazama, ali, kaže, jasan stav o ovom vidu transporta bi, kao i u ostatku Evrope, tek trebalo da se iskristališe i da se sve zakonski uredi.
– Problem može da bude i u samim trotinetima, ali i u tome kako se voze. Sama konstrukcija trotineta je takva da nije baš najzgodnija za našu infrastrukturu, jer imamo problema sa ivičnjacima, rupama, šahtovima. Pitanje je da li uvek ima ispravna svetla, kako se trotinet vidi bočno, kako se uočava… To je jedna stvar koja se tiče bezbednosti u saobraćaju. Ono što bi trebalo da nas brine u celoj priči jeste to što se pokazalo da e-trotineti ne izvlače ljude iz automobila, nego ih odvlače od nekih drugih načina transporta, koji su ekološki prihvatljiviji. U eri klimatskih promena mnogo poželjniji bi trebalo da budu pešačenje, bicikl, roleri, pa čak i javni prevoz – ukazuje naš sagovornik.
Sve veća popularnost e-trotineta u evropskim gradovima nametnula je i potrebu da se njihovo korišćenje stavi u pravni okvir. To je nedavno učinio Berlin, gde je odlučeno da e-trotineti mogu da se koriste na putevima i biciklističkim stazama, ali ne i na trotoarima.
Između ostalog, berlinske vlasti su, kako je javio “Dojče vele”, odlučile da e-trotinete mogu da koriste deca od 14 godina, nošenje kacige nije obavezno, korisnicima nije potrebna vozačka dozvola, a maksimalna dozvoljena brzina je 20 kilometara na čas.
U međuvremenu, dok izmene zakona u Srbiji dođu na red, pokazaće se, barem u lokalnom slučaju, da li su električni trotineti shvaćeni kao korisno prevozno sredstvo ili samo kao kratkotrajna letnja moda.
Izvor: 021
Foto: Ilustracija/Pixabay
