Deljenjem flajera o problemu nasilja nad ženama u centru grada i razgovorom sa sugrađanima i sugrađankama, juče je počela kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” u Novom Sadu. Akciji, koju su organizovali Komisija za rodnu ravnopravnost Skupštine Grada Novog Sada i Sigurna ženska kuća Centra za socijalni rad, u saradnji sa predstavnicima stručnih udruženja, prisustvovala je i predsednica gradskog parlamenta Jelena Crnogorac, koja je istakla cilj akcije – podizanje svesti o nasilju nad ženama.
Ovo je bio uvod saopštenja iz Skupštine grada, u daljem tekstu prenećemo kompletno saopštenje, a onda i ukratko objasniti zašto mislimo da je licemerno, nedovoljno, neefikasno …
– Naša je obaveza da podignemo glas i apelujemo na sve sugrađane i sugrađanke da ne treba žmuriti pred nasiljem, da ne treba okretati glavu kad vidimo nasilje i kada smo svedoci nasilja, a da se branimo time da se nasilje ne dešava u našoj kući. Upravo sutra nasilje može da trpi naša majka, baka, sestra, drugarica, kuma i zato moramo ohrabriti žene u našoj okolini koje trpe nasilje da kažu ne nasilju, da znaju da nisu same, da znaju da imaju podršku prvo najbliže okoline, porodice, prijatelja, pa onda i ostalih faktora, od lokalne samouprave do državnih organa – ukazala je Crnogorac.
Ona je dodala da je najbitnija karika u lancu zaštite od nasilja pravosudni sistem, “koji mora da stane u zaštitu žena.”
– Podaci govore da je nasilje nad ženama, nažalost, u tendenciji porasta. Podaci o broju nasilja nad ženama u Novom Sadu za ovu godinu se trenutno obrađuju, ali se tokom prošle godine Sigurnoj ženskoj kući za savetovanje obratilo više od 750 žena. Gotovo je nemoguće utvrditi tačan broj, posebno jer tendencija učestalijeg nasilja može da znači porast nasilja, ali i češće prijavljivanje nasilja, odnosno razvijeniju svest žena o ovom velikom društvenom problemu – upozorila je Crnogorac.
Zamenica predsednice Komisije za rodnu ravnopravnost Skupštine Grada Novog Sada Nataša Zlatković istakla je da ova akcija promoviše poštovanje prema svim ljudskim pravima s aspekta zaštite žena od svih vidova nasilja kroz koje one prolaze.
– Frapantni statistički podacici, prema kojima svaka druga žena proživljava i doživljava neki od oblika nasilja u Srbiji, bude obelodanjen tek kada se desi neki tragičan ishod. Svake godine u Srbiji od 30 do 40 žena izgubi život od strane svoga partnera – podvukla je Zlatković.
Na lecima koji su deljeni nalaze se brojevi telefona na koji žene mogu da se obrate za pomoć, definicija nasilja u porodici, te ustanove koje su u lancu rešavanja problema nasilja nad ženama. Tokom akcije članice Komisije i saradnice Sigurne ženke kuće odgovarale su i na pitanja zainteresovanih sugrađana i sugrađanki o problemu nasilja nad ženama.
Kraj saopštenja.
Dakle, poštovana predsednice Skupštine,
nije vaša obaveza samo da podignete glas i da delite letke koko bi ste podigli svest. Lepo je to, ali nedovoljno. To mogu da rade i nevladine organizacije i udruženja građana. Očigledno je, a i u ovom saopštenju se to lepo vidi, da kada je reč o nasilju nad ženama ne funkcioniše državni aparat, pre svega pravosuđe i policija. Vi ste deo vlasti, odnosno birani ste ispred građana da radite u njihovom interesu i imate kredibilitet i poluge da na primer uradite sledeće:
– Pozovete na razgovor načelnika policije, pa zatražite podatke o broju prijava građana o nasilju u porodici, broju izlazaka policije i tome šta je policija uradila. Proverite koliko su policajci na terenu upoznati sa zakonima u ovoj oblasti i svim onim što mogu da urade, i možda poradite na njihovom podizanju svesti. Mogli ste da tražite i formiranje multidiciplinarnih timova koji bi reagovali u slučajevima nasilja nad ženama i izlazili istog momenta na lice mesta.
– Ili da, na primer, pozovete sudije novosadskih sudova, i da poradite na podizanju svesti kod njih, da vam objasne kako se to i zašto nasilnici izvlače sa uslovnim ili minimalnim kaznama. Da pokrenete izmenu zakona, ako su manjkavi, a sudijama da objasnite da nezavisno sudstvo, ne znači nezavisno od zdrave pameti, etike, morala. Da zatražite, na primer, da vam se dostavi svako obrazloženje presude u slučajevima nasilja nad ženama. Ako nam se sudije na to ne bi uvredile i to tumačile kao pristisak na nezavisno sudstvo.
A ništa bolje neće podići svest građana od toga da vide da nasilnici bilo koje vrste ne prolaze nekažnjeno, već na protiv bivaju adekvatno i efikasno kažnjeni. To je najkraći put za podizanje svesti.
– Stižemo i do toga zašto mislimo da je LICEMERNO. Trebali bi da znate da fizičko nasilje prati i ekonomsko nasilje nad ženama. Verujem da vam nije nepoznat podatak da alimntaciju na plaća 85 posto roditelja, većinom očeva. Shodno tome, većina razvedenih Novosađanki, samohranih roditelja, jedva spaja kraj s krajem, ali to ne sprečava JKP Informatika da ih tuži za neplaćene račune, jer naime one rade, imaju na primer odlične plate od 30.000 dinara i dvoje dece, a to je sasvim dovoljno da nemaju pravo na socijalnu pomoć i povlastice kod gradskih preduzeća. A to znači, da kada ne plate Informnatiku, lepo stižu tužbe i nalozi izvršitelja. To što im se duguje za alimentaciju, državu, pa ni grad Novi Sad ne zanima.
Dakle sistem, poštovana predsednice. Truo i neefikasan sistem je ono čime bi trebali da se bavite, a flajere može da deli bilo ko.
Autor: mojnovisad.com
