U okviru projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena”, koji je pokrenut u našoj zemlji, realizuju se aktivnosti usmerene na unapređenje sistema upravljanja otpadom u 17 lokalnih samouprava, u tri regiona.
Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo” je jedna od karika njegove realizacije i predstavlja deo budućeg regionalnog centra za upravljanje otpadom jer se značajan aspekat tehničke podrške projekta odnosi na tretman biorazgradivog otpada, tačnije – proces kompostiranja. S obzirom na višestruku korist koju šira zajednica i domaćinstva mogu imati od tog procesa, u saradnji s Gradom u pripremi je izgradnja pilot-postrojenja za kompostiranje zelenog otpada sakupljenog s javnih površina, koje će biti u okviru JKP „Gradsko zelenilo”.
– Poslednjih deset godina „Gradsko zelenilo” sav biljni otpad, poput grana orezanih u jesen, suvih i bolesnih stabla, pokošene trave… koji sakupi na javnim zelenim površinama, prerađuje u kompost – kazala je za „Dnevnik” rukovodilac odeljenja proizvodnje JKP „Gradsko zelenilo” Danijela Andrić. – To je zaokružen proces u kojem biljna masa zapravo ne bude bačena na deponiju, već bude maksimalno reciklirana, odnosno kompostirana procesom kompostiranja. Plan je da na površini od 10.000 kvadratnih metara godišnje preradimo oko 5.000 tona biootpada.
Po njenim rečima, tretiranje biorazgradivog otpada kompostiranjem je veoma značajno jer se smanjuje produkcija ugljen-dioksida u atmosferi, što dovodi do smanjenja efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. Sam proces kompostiranja je razlaganje biomase i stvaranje plodnog organskog đubriva, koje je jedno od najkvalitetnijih. Ukoliko biorazgradivi otpad završi na deponijama, izaziva produkciju gasova staklene bašte i procednih voda, što ima negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
– Na staroj lokaciji JKP „Gradskog zelenila” to su bile pasivne gomile, nije rađena intenzivna proizvodnja, već je zavisila od vremenskih uslova – kaže Danijela Andrić. – Tada smo radili analize dobijenog komposta i videli da on poseduje sve što je potrebno za rast i razvoj biljnog materijala u gradu i iz tih razloga smo usmerili svu našu snagu i resurse u pokretanje procesa proizvodnje komposta na mnogo savremeniji način, uz upotrebu mašina i novije tehnologije. Tako smo, zajedno s kolegama iz GIZ-a napravili pilot-projekat, koji obuhvata izgled ploče i površine na kojoj se radi kompostiranje i kako treba da izgleda tehnologija proizvonje komposta koja prati te savremene mašine.
Kućno kompostiranje
Osim pomenutog postrojenja za veće količine biorazgradivog otpada, projekat je GIZ-a pomogao je i realizaciju pilot-projekta kućnog kompostiranja u opštini Bački Petrovac, kada je građanima krajem 2018. godine podeljeno 140 kućnih kompostera. Sprovode ga sama domaćinstva, uz priručnike koje su dobili s detaljnim uputstvima kako kompostirati biorazgradivi otpad koji nastaje u domaćinstvu. Dobijeni kompost mogu koristiti u sopstvenim vrtovima i baštama. Tokom 2019. godine su profesionalni timovi predstavnika opštinske uprave i JKP „Progres”, uz pomoć GIZ-a pratili proces i pružali savetodavnu podršku građanima. U pilot-fazi nastalo je oko 85 kubnih metara komposta, što predstavlja četiri puna kamiona biorazgradivog otpada koji nije završio na deponiji. Rezultati pokazuju da, uz doslednu primenu planova, kompostiranje može postati redovan segment upravljanja otpadom, te da za to nisu uvek neophodne velike investicije i postrojenja. Dosta se može postići i na nivou pojedinačnih domaćinstava.
Ranije su imali jedan ciklus proizvodnje komposta, međutim, novim modelom bi taj proces trebalo da ide u tri ciklusa godišnje, što znači da se i količina proizvedenog komposta povećava, kao i mogućnost njegovog širenja i distribucije. U procesu kompostiranja dobijaju se, u stvari, dva proizvoda, kompost i malč.
– Proces ide tako što se, recimo, s krošnje drveta skinu bolesne i oštećene grane, tovare se na kamion i dovoze u deo za proizvodnju komposta – priča Danijela. – Drobilica usitnjava biljni otpad, formirajući redove, koji se nedeljno prevrću posebnom mašinom. To se radi u cilju ubrzanja procesa, da bi taj biootpad brže došao u kontakt s vazduhom i bakterijama, te se tako ubrzao proces truljenja. Meri se pH vrednost, vlaga i temperatura u tim gomilama, koje se konstantno nadziru. Kada vidimo da je kompost zreo, prosejava se da bi se oslobodio ostataka nečistoća i kao krajnji produkt dobije se čist kompost, spreman za upotrebu. Biljke se razvijaju i rastu zahvaljujući hranljivim materijama koje ima u sebi i tako dobijamo bolji prinos, kvalitetniju i otporniju biljku.
Projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena” realizuje se u sklopu Nemačke razvojne saradnje, koju sprovodi GIZ.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
