Jedan od nekoliko desetina hiljada objekata bez građevinske dozvole u Novom Sadu je zgrada u Ulici Bogdana Šuputa na Telepu. Jedan od 45.000 građevinskih objekata bez građevinske dozvole u Novom Sadu je zgrada u Ulici Bogdana Šuputa. Kako za 021 kaže predsednik skupštine stanara Ljubomir Stevanić, investitor Miloš Pavlović iz agencije “Mega-invest” nije ispunio nijedan od uslova koji prethode izgradnji. On je prodao 84 stana bez ijednog dokumenta, nakon čega je pobegao i ostavio zgradu neuknjiženu.
“Kao skupština stanara pokušavamo da izguramo postupak legalizacije koji je bio obaveza investitora, jer su kupci koji su kupovali stanove platili kompletnu cenu stana sa uknjiženjem. Problem je veći i teži za nas jer investitor više nije ovde i nema pečata firme“, kaže Stevanić i dodaje da se sva papirologija koju je trebalo da uradi, sada radi duplo jer organi vlasti ne prihvataju papirologiju vlasnika koji je pobegao.
Novac za građevinsku dozvolu u ovoj zgradi prikuplja se već mesecima, kako bi se objekat legalizovao i uknjižio na ime skupštine stanara. Građevinska direkcija grada Novog Sada poslala je obaveštenje da će, ukoliko do kraja septembra ovaj dug ne bude izmiren, građevinska dozvola biti povučena i neće moći da se dobije po unapred sklopljenom dogovoru, već će ona biti čak i do pet puta skuplja.
U Gradskoj upravi za urbanizam kažu za 021 da je ovaj problem izuzetno čudan, jer se legalizacija objekata ne plaća udruženo.
Postoje dva slučaja dobijanja građevinske dozvole – prvi kada investitor legalizuje celu zgradu i drugi gde svako za svoj stan pojedinačno plati šta treba i kada tu proceduru ispoštuje, a nije bitno da li je ostatak stanara platio taksu jer je plaćanjem on svoj stan legalizovao. Takođe navode da uskoro dolazi do izmene zakona o legalizaciji objekata i da svako ko želi da dobije građevinsku dozvolu, a nije još podneo zahtev svakako će da čeka novi zakon koji će, navodno, biti mnogo povoljniji.
Ljubomir Stevanić je skeptičan po pitanju novog zakona o legalizaciji objekata u kom se navodi da će dobijanje građevinske dozvole za objekte do 100 kvadrata biti 3.000 dinara, a da će za objekte čija je kvadratura veća od sto kvadrata taj iznos biti oko 10.000 dinara.
“Ukoliko to zaista bude po toj ceni, uz davanje dva navedena dokumenta onda je to u redu, ali ukoliko se bude morala platiti i upotrebna dozvola i tehnički prijem zgrade i komunalije, onda smo na istom kao i sad i ja tu ne vidim nikakvu veliku razliku“.
Prema mišljenju stanara zgrade u Ulici Bogdana Šuputa, većina nije u potpunosti sigurna šta tačno plaća jer je zahtev za legalizaciju podnet tek pet godina nakon izgradnje, ali su takse platili kako bi problem što pre bio rešen.
“S obzirom na to da mi je prilikom kupovine stana rečeno da je zgrada uknjižena bila sam zbunjena kada nas je predsednik kućnog saveta obavestio da skupljamo novac za dobijanje građevinske dozvole. Iako nisam sigurna šta tačno plaćam, izmirila sam svoju taksu kada sam videla da je većina stanara pristala na to“, kazala nam je penzionerka Radojka Milošević, stanarka ove zgrade.
U Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove je, kako je za 021 rečeno, do isteka roka za predaju zahteva za naknadno izdavanje građevinske dozvole predato oko 45.000 zahteva za legalizaciju stambenih objekata. Do početka septembra pravosnažno je okonačano 7.347 ovakvih postupaka.
Autor: 021.rs
