Novom Sadu nema programera bez posla, a u svakom trenutku bi moglo da se zaposli i još najmanje njih hiljadu, iako IT sektor u ovom gradu zapošljava 3.500 stručnjaka.
– To se može videti i kroz interesovanje za upis na računarske studije. Pored toga što se povećavaju kvote na studijama, ni to nije dovoljno ljudi da zadovolji realne potrebe u novosadskom IT sektoru – smatra direktor vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja.
On ističe da svi koji se iškoluju istog trenutka mogu da nađu i posao.
– Tržište zahteva veći broj IT stručnjaka nego što možemo da ih iškolujemo, a pojedine firme u gradu kažu da bi u trenutku mogle da povuku i do pet hiljada ljudi – ističe Šolaja.
On dodaje da je interesovanje, između ostalog, takvo zato što je u pitanju zanimanje budućnosti, te da programiranje nije posao samo za genijalce, već pre svega za vredne ljude.
U glavnom gradu Vojvodine u ovom sektoru trenutno radi 3.500 ljudi, a među njima ima i onih koji putuju iz drugih gradova zato što u Novom Sadu ima posla.
– Svakog dana dolazim na posao iz Sombora, iako se ovaj posao može raditi i od kuće, poslodavci ipak zahtevaju dolazak u kancelariju – objašnjava programer Vladimir Bukinac koji radi za jednu holandsku kompaniju.
On dodaje da je ovo jedno od retkih zanimanja gde se u privatnim kompanijama zarađuje bolje nego u državnim.
– Pre ovog posla radio sam u državnoj firmi, a zarada je neuporedivo bolja kod privatnika. Iako se mogu raditi i dva posla, nema realne potrebe da se radi za više kompanija, jer može sasvim pristojno da se živi i od jednog posla – kaže Bukinac.
Bukinac kaže da je jagma za programerima vidljiva u svakom trenutku, jer je u kompaniji u kojoj je on zaposlen konkurs za programere stalno otvoren.
Aleksandar Davniković, koji se takođe bavi ovim poslom, kaže da postoji potreba za novim programerima. On dodaje da je većina novosadskih programera zaposlena u firmama, ali da ima i onih koji se bave frilensom.
– Nije u pitanju samo novac kada se radi više poslova, već i želja da se nauči što više, a pitanje je i koliko sati dnevno ovaj posao može da se radi. Kada pogledate sajtove sa oglasima za posao, vidite da se u istom trenutku može naći i 500 takvih oglasa – kaže Davniković.
Više nego za maline
Izvoz softvera često se upoređuje sa izvozom malina, a prošle godine od prodaje IT pameti u državu se slilo više novca nego od izvoza ovog voća. Samo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu počelo je da radi 105 kompanija iz te oblasti koje postižu dobre rezultate i na svetskom tržištu.
Autor: Blic
