U Novom Sadu nedostaje lekara opšte prakse, što dokazuju u podaci o normativu koji je prekoračen – u gradu jedan izabrani lekar pokriva čak 1.788 građana.
Godišnji izveštaj Instituta za javno zdravlje Vojvodine o zdravstvenim pokazateljima u Novom Sadu uskoro će se naći pred odbornicima Skupštine grada. U ovoj analizi nalaze se novi podaci o zdravstvenom stanju Novosađana, trendovima u zdravstvu, statistika i mišljenja stručnjaka, a ovogodišnji izveštaj odnosi se na 2018. godinu.
Kao i proteklih godina, Novosađani su sve stariji, a prosečna starost stanovništva u gradu je 40,6 godina. Natalitet je nepovoljan, te je i nizak prirodni priraštaj, a žene prvo dete rađaju između 30 i 34 godine.
Istovremeno, oko četvrtina ukupnog stanovništva Novog Sada koristi neku vrstu socijalne pomoći.
Vodeći uzroci smrtnosti u Novom Sadu su kardiovaskularne bolesti, maligne bolesti, bolesti sistema za disanje, varenje, ishrane i metabolizma i one sve čine 86,2 odsto ukupnog mortaliteta. Ove bolesti su i najveći javno-zdravstveni problem u gradu, a kod lekara se najčešće javlja dijagnoza arterijske hipertenzije tj. povišen krvni pritisak.
Kad je reč o smrtnosti kod žena, vodeći uzroci su bolesti mokraćno-polnog sistema, a poseban značaj imaju tumori i to materice, dobroćudni i zloćudni tumori dojke.
Građani Novog Sada najčešće bivaju hospitalizovani zbog tumora, a najčešće pojedinačne dijagnoze zbog kojih građani završe u bolnici su porođaji carskim rezom, staračka katarakta i zloćudni tumori dojke.
Kad je reč o pojedinim zaraznim bolestima, hepatitis B ima opadajući trend, mahom zbog imunizacije. Međutim, iako se kod nas i dalje sprovodi imunizacija, zbog nedovoljnog obuhvata i prekida u vakcinaciji, uticaj na kretanje hepatitisa B i dalje nije moguće sagledati.
Tokom prošle godine je od zaraznih bolesti u Novom Sadu umrlo 12 osoba – 10 ljudi od posledica oboljenja od groznice Zapadnog Nila, jedna osoba od salmonelozne sepse i jedna od AIDS-a. Stopa incidencije zaraznih bolesti je u Novom Sadu za skoro 10 odsto niža u odnosu na 2017. godinu, ali je stopa smrtnosti od zaraznih bolesti šest puta veća i najveća u poslednjih pet godina.
Značajna zarazna bolest kod nas i dalje su seksualno prenosive bolesti jer je individualna zaštita slaba. Kad je reč o HIV infekcijama, one su globalno i dalje jedan od najvećih problema, a kod nas je u 2018. godini broj otkrivenih HIV pozitivnih osoba za petinu manji u odnosu na 2017. godinu, dok je broj obolelih osoba – 18, najveći unazad 10 godina.
– Zabrinjava podatak da su sve obolele osobe svoj HIV status saznale u momentu postavljanja dijagnoze oboljenja, kada su imale već uznapredovalu infekciju, jer ukazuje da osobe sa rizičnijim ponašanjem ne sprovode preventivno testiranje u dovoljnoj meri i blagovremeno – apeluju stručnjaci u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Zbog pada obuhvata imunizacijom, 2018. godine u gradu smo imali epidemiju malih boginja, ali i prvi registrovani smrtni ishod od morbila nakon 20 godina. Uzroci pada poverenja u vakcine su zastoji u nabavci samih vakcina, ali i jači uticaj antivakcinalnih lobija. Podsetimo da je najmlađa obolela osoba od morbila u epidemiji bila beba od 45 dana, dok je najstarija obolela osoba imala 56 godina.
Jedan lekar na skoro 1.800 građana
Novi Sad ima 16 državnih zdravstvenih ustanova, u kojima ukupno radi 7.485 radnika – oko stotinu zaposlenih manje za godinu dana. Imamo ukupno 1.560 lekara, više nego u 2017. godini, a blago se smanjio broj farmaceuta.
U državnom zdravstvu, u opštoj praksi, jedan lekar pokriva 1.788 građana, što ukazuje da je ovaj sektor i dalje prebukiran. Jedan lekar dnevno pregleda 37 pacijenata.
Iako je poznato da se kod ginekologa čeka pregled i po dva meseca, podaci pokazuju da u gradu ima dovoljno ginekologa da se zadovolji traženi normativ. Tako jedan ginekolog pokriva 6.248 žena, ali je ipak prosečna dnevna opterećenost ginekologa veća u odnosu na normative i jedan ginekolog dnevno pregleda 34 žene.
Služba patronaže nema dovoljno zaposlenih, pa tako jedna sestra pokriva 7.240 stanovnika i ima pet poseta na dan.
Kad je reč o privatnim klinikama, u gradu postoji najmanje 261 privatna zdravstvena ustanova, što je manje ustanova u odnosu na 2017. godinu. Smanjio se broj privatnih stomatoloških ordinacija, ali je više poliklinika. U privatnoj praksi radi ukupno 1.112 zaposlenih, od kojih je 274 lekara.
Socijalna pomoć i dalje spas za mnoge
Prema proceni Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu, oko 25 odsto stanovništva prima neki vid socijalne pomoći, što je informacija koja se ne menja godinama.
Prošle godine je Centar za socijalni rad izdao više od 12.000 rešenja za socijalnu pomoć, a Crveni krst je obezbedio pomoć za više od 11.000 građana iz skoro 4.000 domaćinstava. Ovo je blago smanjenje korisnika ovih usluga u gradu u odnosu na 2017. godinu. Kad je reč o uslugama dodatne socijalne podrške deci u školi “Milan Petrović”, 2.739 građana koristilo je te usluge, dok je 360 osoba sa invaliditetom koristilo usluge namenjene osamostaljivanju.
Izveštaj u celini biće razmatran i usvojen u sredu, 27. novembra.
Izvor: 021
Foto: Ilustracija/Pixabay
