Farma svinja “Temerin agrar” napustila je Temerin. Ipak, problemi su ostali. Jezero fekalija i dalje smrdi.
Borba meštana Temerina protiv farme svinja trajala je godinama. Ova firma je sa svog imanja ispuštala tečno stajsko đubrivo u lagunu, koja se kasnije raširila i napravila velike probleme za meštane.
Kako kaže Ivan Jularić iz Ekološke inicijative Temerin za 021.rs, nakon odlaska farme sa ove lokacije, krajem decembra prošle godine, u Temerinu se ništa nije promenilo, a jezero nije sanirano.
“Stanje je nepromenjeno. I dalje se oslobađa metan u ogromnim količinama. Ono što sam ja saznao jeste da ta površina pripada Ministarstvu poljoprivrede, što znači da se oni tu najviše pitaju. Redovno zovemo sva moguća ministarstva, ali oni samo prebacuju odgovornost sa jednog na drugo”, dodaje Jularić.
Stručnjak za stočarstvo Nenad Brkić kaže da je normalno da industrijske farme svinja imaju lagune u koje se ubacuje tečno stajsko đubrivo, a koje se na svakih šest meseci moraju prazniti i taj ostatak obično uzimaju ratari umesto veštačkog đubriva.
“Laguna je možda metar dubine iskopana jama koja može da primi tečno stajsko đubrivo. Međutim, često se dešava da ovakve farme ili nemaju dovoljno cisterni za preradu ili im je to previše skupo ili ne vode o tome računa, pa se ta laguna širi i izliva. Kada se iskopa ona bi trebalo da bude presvučena jednom vrstom plastične cerade koja bi sprečavala vodu i tečni stajnjak da dolazi do podzemnih voda”, naglašava Brkić.
Jularić dodaje i da je nivo vode lagune opao za nekih metar od poslednjeg puta kada je bio tamo što znači da je zemlja verovatno upila tu materiju.
“Voda doslovno ključa i vri, užasno izgleda, a smrad je nesnosan. Prošle godine smo nalazili pored i uginule kučiće koji su pili iz jezera tu ‘vodu’. Takve scene se i dalje mogu videti”, kaže on.
Brkić dodaje i da bi ta laguna i od gore trebalo da bude pokrivena kako ne bi došlo do isparavanja koja negativno utiču i na formiranje staklene bašte.
“Taj tečni stajnjak se kao sloj od kafe dole slegao, a gore je ostala voda. Ta voda je usled prirodnog procesa bakterija počela da stvara amonijak koji je doveo do vrenja, ali je počela i da isparava, zbog čega je došlo i do pada nivoa vode. Međutim, vrenje se sada dešava jer ta laguna tu stoji i ničemu ne služi. Čudi me i da se nije uhvatila pokorica na vrhu lagune koje znaju da budu toliko debele da čovek može po njima i da hoda. Ova voda je sada zapravo jedan sloj fekalija i đubriva koje je štetno. Kada se sa ovakvim đubrivom ne radi kako treba, onda se dobija đubrivo koje po Ministarstvu ekologije utiče na životnu sredinu, što podrazumeva i neprijatne mirise i zagađenje voda”, kaže on.
Upravo o zagađenju vode priča i Jularić, koji dodaje da se blizu ove lagune nalazi kanal koji se od Bačkog Jarka prostire skroz do reke Jegričke, u koju se i uliva.
“Ovaj kanal je prilično dugačak i toliko je zatrovan vodom iz lagune da u njemu sada uopšte nema ribe. Vegetacija je isto bila potpuno uništena, ali sada vidim da se oporavlja jer se već deset meseci ne puni novim fekalnim vodama. Samim tim što se taj kanal zatrovao, isto se desilo i sa Jegričkom”, naglašava Jularić.
Brkić objašnjava da ovakva fekalna voda, bilo direktno ili putem podzemnih voda, negativno utiče na reku kada dolazi do nje, a može i da izazove probleme u zemljištu.
Jularić dodaje da ni oni ne znaju šta se tačno dešava sa ovim problemom, a iz firme “Temerin agrar” nismo dobili odgovore na pitanja zbog čega je to jezero ostalo nesanirano.
“Ta firma je otišla misleći da ne snosi nikakvu odgovornost. Pritiskamo ih na sve moguće način, jer stvarno nema smisla to što su nama ostavili da rešavamo problem koji su oni napravili”, dodaje Jularić.
Po Brkićevim rečima, ovo nije nerešiv problem i postoje ljudi i znanja koja bi mogla da pomognu u saniranju ovog jezera fekalija. Jularić dodaje i da su ranije dolazila dva ponuđača koja su htela da preuzmu sav taj sastav iz jezera i iskoriste ga za svoja poljoprivredna gazdinstva.
“Oni su to hteli da uzmu i da to iskoriste kao đubrivo, ali s obzirom na to da površina spada pod vlasništvo Ministarstva poljoprivrede, opština to ne može da im dopusti bez dozvole ministarstva. Ti ponuđači sada čekaju, a oni bi to počistili i odneli sav taj sastav. Međutim, sve stoji”, dodaje Jularić.
Naglašava i kako se bunari sa pijaćom vodom nalaze u Bačkom Jarku, pored koga prolazi ovaj kanal, što znači i da je i voda u Temerinu loša, a nivo arsena im je i do 23 puta veći u odnosu na dozvoljeni.
Na pitanja o tome šta se dešava sa ovom površinom, ko je odgovoran i zbog čega još uvek nije saniran problem nismo dobili odgovore ni od Ministarstva poljoprivrede, Opštine Temerin, kao ni od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Izvor: 021.rs
Foto: Ekološka inicijativa Temerin
