Odbornici Skupštine grada će na sednici u utorak, 4. juna odlučivati o novom zaduživanju dva novosadska javna preduzeća.
Ovaj put traži se da se odobri da Gradsko saobraćajno preduzeće uzme kredit od 400 miliona dinara, a “Stan” 270 miliona dinara. Mada se gradske firme povremeno zadužuju, ovo je sada u kratkom roku treće uzimanje kredita od komercijalnih banaka, jer je u aprilu to uradio i Spens koji se zadužio 100 miliona dinara kako bi 60 radnika dobilo otpremnine.
Odluka kojom se traži da GSP ide u kreditno zaduženje od 400 miliona dinara se obrazlaže “obezbeđivanjem kontuiniranog i efikasnog pružanja komunalnih usluga građanima”. Predlog je usvojio Nadzorni odbor 14. maja kako bi se platio dug i kako ne bi došlo do prekida u isporuci goriva.
Naime, konstatuje se da GSP već duže posluje otežano zbog tekuće nelikvidnosti, što je uzrokovalo neblagovremeno izmirenje obaveza za nabavljeno gorivo. Trenutno dug za gorivo za 2018. godinu iznosi 415,6 miliona dinara, a kamata 67,2 miliona dinara.
Mada je GSP-u iz budžeta za 2019. godinu odobreno 330 miliona dinara za nabavku goriva, do sada im je, prema dostupnim podacima za prvi kvartal, prebačeno 80 miliona dinara iz gradske kase, što nije dovoljno za plaćanje duga.
Kažimo i da je gradski prevoznik prošle godine iz budžeta kao subvenciju za gorivo dobio 350 miliona dinara, ali taj iznos uz sredstva preduzeća od 480 miliona dinara, nije bio dovoljan da se sve plati, zbog čega je dug 31. decembra 2018. iznosio 529,5 miliona dinara.
Inače, GSP već ima jedan kratkoročni kredit za likvidnost od 130 milion dinara, kao i još nekoliko stotina miliona dinara zaduženosti za kupovinu autobusa na lizing.
Dok za GSP nije poznato kod koje banke će biti uzet ovaj dugoročni kredit, u odluci za “Stan” je navedeno da se radi o dugoročnom kreditu do 270 miliona dinara kod AIK banke uz grejs period od godinu dana i godišnjom kamatom od 2,95 odsto, s tim da su jemci Novosadska toplana sa 35 menica u vrednosti od 225 miliona i Informatika sa 36 menica u vrednosti od 75 miliona dinara.
Kako se obrazlaže, kredit se uzima kako bi se konsolidovalo poslovanje “Stana”, koji je godinama u minusu i u predstečajnom ili stečajnom postupku. Navodi se da su u prethodnom periodu smanjena potraživanja od skoro 500 miliona dinara i sa ovih 270 miliona dinara kredita bi se namirila sva dugovanja.
U odluci koja je poslata odbornicima se navodi da je “Stan” obavio razgovore sa više poslovnih banaka i da je najbolju ponudu dala AIK banka, ali se nigde ne navodi koje su bile ostale ponude i po čemu je ovo najpovoljnije zaduživanje.
S druge strane, navodi se da će se sa ovih 270 milona dinara isplatiti dug od 84 miliona dinara prema Komercijalnoj banci, a onda će Komercijalna banka otpisati deo kamate na taj dug u visini od 141,5 miliona dinara. Ostatak novca koji će dobiti od AIK banke će biti utrošen za plaćanje komercijalnih dobavljača, sadašnjih i bivših zaposlenih.
Zanimljivo je da se ovde radi zapravo o konačnoj isplati nekoliko kredita uzetih pre desetak godina. Naime, “Stan” je još 2008. godine uzeo 2,6 miliona evra od Komercijalne banke sa kamatom od devet odsto godišnje kako bi platio tadašnje dugove prema AIK banci i Agrobanci, a potom još dodatnih 392.000 evra kredita uz godišnju kamatu u prvom periodu od 8,95 odsto, a posle od 10,5 odsto.
“Stan” je nastavio da uzima kredite i 2010. godine se kod Komercijalne banke zadužio za još 55.000 evra, 2011. kod Agrobanke za 35 miliona dinara, a 2012. godine dva puta kod AIK banke u ukupnom iznosu od 55 miliona dinara.
Svi ovi krediti su ozbiljno ugrozili poslovanje “Stana” što je dovelo do blokada računa, stečaja i tek u postupku reorganizacije i otpisa dugova su uspeli da srede finasijsko stanje. Ovim zaduženjem koje se sad traži (od 270 miliona dinara) trebalo bi da isplati sve preostale dugove i ima samo ovo jedno zaduženje uz daleko manju godišnju kamatnu stopu.
Podsetimo i da gradske vlasti nikada nisu objasnile zašto gradske firme uzimaju kredite iako novosadska kasa već nekoliko godina unazad beleži suficit od oko pet, šest milijardi dinara. Ovaj suficit je mogao da posluži da se namire dugovi javnih preduzeća, umesto da se svake godine dotiraju sa po nekoliko stotina miliona dinara.
Izvor: 021
Foto: Ilustracija
