Od kad se penzionisao svoje slobodno vreme posvetio je pešačenju, a sada pod nogama ima već nekoliko hiljada pređenih kilometara. Sedamdesetčetvorogodišnji Jong Kil Li iz Južne Koreje svake godine samo sa rancem na leđima pešači uzduž i popreko kroz Evropu, a u Novom Sadu nije slučajno.
“Ove godine sam krenuo iz Skagena u Danskoj i stigao do prevoja Brener u Austriji, a iduće mi je cilj da od Brenera stignem do Palicija u Italiji. Na taj način ću preći putanju od najsevernije tačke u Danskoj, do najjužnije u Italijii“, kaže Li za portal mojnovisad.com.
Kako je radio kao profesor geografije znao je za Novi Sad, i kako sam kaže, uvek je želeo da ga poseti. Kada je stigao na svoj ovogodišnji cilj – Brener, rešio je da nastavi put i vidi Novi Sad – grad o kome je čitao. Vratio se do Beča, seo na voz i stigao do Zagreba, a zatim i u Srbiju.
Iako turisti uglavnom dođu u Novi Sad da obilaze znamenitosti, ovaj neobični sportista imao je drugu misiju – da još pešači. Tako je prvog dana išao do Futoga peške, a sledećeg do Rume.
“Svi veći evropski gradovi liče jedni na druge. Arhitektura je svuda slična, ljudi su ono što ih razlikuje. Zato kada me ljudi pitaju koja mi je omiljena zemlja, ja kažem Srbija. Ovde su ljudi veoma prijatni i ljubazni“, tvrdi Li.
Ovaj avanturista pre četiri godine peške je krenuo od Istanbula i prešao preko 4.000 kilometara do Portugalije. Za to mu je bilo potrebno 236 dana.
“Išao sam od izlaska sunca, ka zalasku. Svi su mi rekli da sam lud, ali nisam. Samo je moj dečji san bio veoma jak. Kada sam imao pet godina, živeo sam u jednom selu, a preko planine je bilo drugo. Uvek me je zanimalo da vidim šta se tačno krije iza nje. Od tada sam prešao mnogo planina, ali i dalje me zanima šta se krije iza sledeće. Nemam problema da ovoliko pešačim. Nasledio sam snažne noge od svojih roditelja, a putevi u Evropi su veoma bezbedni. Nisam imao nikakve probleme do sad. Nema loših ljudi, opasnih životinja, a i klima je dosta blaga“, kaže Li.
On svoja putovanja koristi kako bi bolje upoznao sebe i zato voli da na njih ide sam. Dnevno prelazi oko 30 kilometara i za to vreme sme da potroši 32,5 dolara. Na leđima uvek ima ranac koji je težak dvadesetak kilograma i u njemu nosi sve što mu je potrebno – od odeće do lekova. Ipak, kako tvrdi, najbitnija stvar u njemu je kanap od 15 metara koji mu služi za sušenje veša.
“Gde god da stignem, bilo hotel, motel ili kamp, prvo perem odeću i stavljam je da se suši“, objašnjava nam Jong Kil Li.
Ovaj Korejac iz Novog Sada svoj put nastavio je ka Beogradu, odakle će avionom otići u Ameriku da poseti svoju ćerku. On će se tek u decembru vratiti svojoj kući, a sledeće godine nova avantura. Li će ponovo staviti svoj ranac na leđa i – pravac Italija.
Autor: mojnovisad.com
Foto: Aleksandar Jovanović
