Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je izveštaj o kvalitetu otpadnih voda u Srbiji, a deo podataka se odnosi i na Novi Sad sa okolinom.
S obzirom na to da je pitke vode na planeti sve manje, jer se prirodne zalihe vode konstantno zagađuju, tretmanu otpadnih voda se mora posvetiti veća pažnja. Uz efikasno prečišćavanje otpadnih voda može se smanjiti njihov uticaj na životnu sredinu.
Prema podacima koji su dostavljeni “Batutu” iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na području Novog Sada i okoline u 2017. godini bilo je 39 industrijskih pogona, a ispitano je 166 uzoraka otpadnih voda. Kako je utvrđeno, u 75 slučajeva kvalitet otpadnih voda nije bio usklađen sa važećim normama.
Ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 2016. godinu, kada 116 uzoraka nije bilo u skladu sa normama, ali je te godine bilo ispitano više od 200 uzoraka otpadnih voda.
Otpadne vode su se ispitivale najviše na pogonima prehrambene industrije i uslužne delatnosti. Podaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazuju da 15 industrijskih pogona otpadne vode ispušta u kanalizaciju, 17 u površinske vode, a dva pogona kombinuju oba načina.
“Otpadne vode ispuštaju se u rečne tokove, gradske kanalizacione sisteme, septičke jame ili lagune, a nekada se koriste i u poljoprivredi za navodnjavanje. Od količine i prirode otpadnih voda zavisi njihov uticaj na recipijenta u smislu remećenja prirodne ravnoteže vodenih ekosistema i direktnog ugrožavanja životne sredine“, navode u “Batututu”.
Najčešći razlozi neusklađenosti kvaliteta ispitanih uzoraka u Novom Sadu su biološka potrošnja kiseonika, hemijska potrošnja kiseonika, suspendovane materije, azot, fosfor.
Posmatrano za teritoriju Srbije, 57 odsto pogona svih industrijskih delatnosti ne poseduje uređaj za prečišćavanje.
“Podatak da preko 50 odsto industrijskih pogona ne prečišćava svoje otpadne vode, ukazuje na toksično dejstvo otpadnih voda i na vodoprijemnike i značajno ugrožavanje životne sredine“, dodaju u “Batutu”.
Kada je u pitanju voda za piće na području Južnobačke oblasti, na 8.836 ispitanih uzoraka, neispravno u fizičko-hemijskom smislu bilo je 1.548, u proseku, svaki šesti uzorak. S druge strane, od 8.702 uzorka koji su testirani na mikrobiološku ispravnost, njih 535 nije odgovaralo propisanim standardima.
Kao glavni razlog za pojavu mikrobiološke neispravnosti navodi se prekomerno prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija, dok su uzroci fizičko-hemijske neispravnosti povećana vrednost amonijama, mutnoća i boja vode.
Pitanje kvaliteta voda postavlja se i u Strategiji razvoje poljoprivrede i ruralnog razvoja Novog Sada od 2018. do 2022. godine, u kojoj se navodi da je utvrđeno da je 95,63 odsto uzoraka vode za piće iz fabrike “Vodovoda i kanalizacije” zdravstveno ispravno.
“Voda za piće u Novom Sadu je po domaćim i međunarodnim standardima ispravna i zdrava za piće, ali ona ulazi u zastareo i loš vodovodni sistem, koji bi trebalo kontinuirano menjati i modernizovati. Takođe, neophodno je vršiti i adekvatnu zaštitu samih izvorišta vode“, navodi se.
Dodaje se i da se poboljšanje kvaliteta vode može ostvariti prečišćavanjem industrijskih komunalnih otpadnih voda kao i racionalnom upotrebom đubriva i sredstava za zaštitu bilja u poljoprivredi.
Podsetimo i da je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nedavno izjavio da će Srbija morati da izgradi skoro 300 sistema za preradu otpadnih voda, što će koštati između četiri i pet milijardi evra. Prema njegovim rečima, najproblematičnije su vode u Vojvodini, koje su najzagađenije u Srbiji.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
