Mreža kulturnih stanica je, nakon višedecenijske pauze, na ove prostore uspela da vrati nešto izuzetno karakteristično, za šta nikada ne bismo pretpostavili da već izvesno vreme ne postoji – školu tambure za mlade naraštaje.
U kulturnim stanicama Barka, Kovilj i Begeč, mestima koja su nekada bila poznata po tamburaškoj tradiciji, ove godine su pokrenute tamburaške sekcije, koje, na ponos mnogih, doprinose očuvanju kulturne baštine i omogućavaju deci iz svih delova grada i prigradskih naselja da i na taj način kvalitetno provedu svoje slobodno vreme.
“Današnju tamburašku sekciju su roditelji s radošću dočekali i, bez obzira na to što je broj članova za sada mali, sve se lepo razvija. Sa njima radi dvoje nastavnika, a orkestar je specifičan po tome što deca i pevaju. Potrebno je obnoviti i sačuvati tradiciju, jer ako nemamo korene i ne poznajemo svoju istoriju, izgubljeni smo, a to je samo jedan od razloga zbog čega je značajno to što je sekcija ponovo zaživela. Osim toga, važno je da se deca na ovaj način druže, razvijaju veštine i upoznaju. A na nastupe dolazi publika koja ima priliku da vidi tu lepotu i na taj način će mnogi saznati da ovako nešto postoji.”
Tamburašku sekciju je, 1985. godine, pokrenuo jedan od učitelja u Osnovnoj školi “Dušan Radović”, koja se danas nalazi prekoputa naše kulturne stanice – seća se koordinator Kulturne stanice Barka Saša Krga, koji je pripadao prvoj generaciji te sekcije.
Rezultati i uspesi usledili su ubrzo, pa su mali tamburaši iz kulturnih stanica Barka, Kovilj i Begeč u junu održali zajednički koncert na platou Kulturne stanice Svilara.
“U Kovilju je živeo i stvarao Vasa Jovanović, čuveni svirac na tamburi, te smo mi na tim temeljima odlučili da osnujemo tamburašku sekciju za decu, koja sada broji 20 članova. Zajednički koncert koji smo održali u Svilari bio je izuzetno lep i nadam se da će sve nastaviti da se razvija. Pored činjenice da deca sada na mnogo kvalitetniji način provode svoje slobodno vreme, oni se, zahvaljujući tamburaškoj sekciji, bave lepom umetnošću, uče nešto novo, napreduju, druže se i zajedno nešto stvaraju. Ujedno čuvamo tradiciju koja je, nažalost, dugi niz godina bila prekinuta. Kod nas u Kovilju postoje mnoge pesme koje je narod iznedrio, stare više od 100 godina, prenošene s kolena na koleno, koje smo oživeli. Tradicijom sviranja tambure čuvamo jednu kulturu življenja i istoriju vojvođanskog stanovništva u Kovilju, koje je izuzetno specifično i autentično. Trebalo bi da čuvamo naše nasleđe, jer ono na najlepši način oslikava nas, našu autentičnost i ono što mi zaista jesmo, po čemu se razlikujemo od drugih i to što je naša lepota.”
“Kovilj je stecište vojvođanske kulture, a otvaranjem kulturne stanice imali smo sreću da je prepoznat značaj baštine i samim tim koncipiran je rad naše kulturne institucije”, objašnjava koordinatorka Kulturne stanice Kovilj, Ružica Radović.
Tamburaška sekcija u Begeču obnovljena je nakon bezmalo dve decenije.
“Sada je u toku letnja pauza, a od septembra ponovo kreće škola tambure, kada ćemo primati i nove članove. Deci je to postalo zanimljivo, mada sam u početku mislio da ćemo ih teško odvojiti od mobilnih telefona. U okviru nastupa u Svilari, upoznali su decu iz ostalih tamburaških sekcija, shvatili koliko toga imaju zajedničkog i spoznali koliko je sve to lepo. Nakon zajedničkog koncerta u Svilari, naši članovi su za kraj školske godine nastupili na bini pod kestenom u dvorištu Kulturne stanice Begeč. Nadamo se i nastavljamo”, poručuje koordinator Kulturne stanice Begeč Miša Pinćer.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay
