Prosečna starost većine liftova u Novom Sadu je između 30 i 40 godina, a njihova pouzdanost zavisi od starosti zgrada.
Za njihovo redovno održavanje podjednako su zaduženi stanari i nadležne službe. Liftovi u novijim zgradama u Novom Sadu imaju garanciju tek oko deset godina, dok su oni najdugovečniji i kvalitetniji, koji su u funkciji oko 70 godina, u starijim novosadskim zgradama, piše Dnevnik.
Jedan od novosadskih servisera liftova Goran Alavanja objasnio je da su nekadašnji liftovi koji traju više decenija u ono vreme bili skupi jer su ih pravili pouzdani brendovi, a više se ne proizvode, pa čak ni delovi za njih. Danas se u zgrade kod nas, po njegovom objašnjenju, jedan lift za pet spratova ugrađuje za 19.000 evra, a delovi se kupuju u Turskoj, neki u Grčkoj, a sve je to lošeg kvaliteta.
Inače, u Novom Sadu, osim pojedinaca i privatnih firmi, za održavanje liftova zadužen je i “Stan”, koji se stara o oko 280 liftova i dolazi na poziv stanara ili u okviru redovnog održavanja.
Održavanje liftova u starijim zgradama svodi se na remont, a ne na izgradnju novih zbog visoke cene koju bi trebalo da plati skupština stambene zajednice.
Veliki problem za redovno servisiranje i remont liftova predstavlja i nedostatak servisera i instalatera liftova. Od početka devedesetih godina ne školuje se nijedna generacija lift montera. Pošto je reč o specifičnoj spravi koja zahteva poznavanje mašinstva, elektrotehnike i automatike, najcelishodnije rešenje bilo bi otvaranje odeljenja u srednjim školama za lift-montere, jer bi oni imali posao sa završenim zanatom budući da firme koje se bave održavanjem imaju velike potrebe da zaposle nove kadrove zbog toga što stariji odlaze u penziju, a mladih snaga nema.
Mašinci tvrde da je nedostatak kadrova čak veći problem od nedostatka novca za zamenu dotrajalih liftova, jer čak i da se pare obezbede, ne bi imao ko da radi.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radoje Mitrović ističe za “Dnevnik” da je uzrok problema nedostatka radne snage nepravovremeno reagovanje na upozorenje da majstora nema, dodajući da bi se problem kadrova mogao rešiti i kroz prekvalifikaciju i dokvalifikaciju. Navodi da su mnoge zemlje u Evropi imale slične probleme, među njima i Češka, koja je uspela da u okviru pretpristupnih pregovora reši to pitanje.
“Oni su svoju industriju motivisali da reši u najvećem delu problem zamene liftova četiri godine po ulasku u EU”, zaključuje Mitrović.
Inače, u stambenim zajednicama u Srbiji ima oko 25.000 liftova, od kojih je čak 15.000 “zrelo” za zamenu. Prosečno je za zamenu lifta potrebno oko 30.000 evra.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
