Traženje majstora u Novom Sadu sve više liči na nemoguću misiju. Problema je, prema sagovornicima, više – od manjkavosti propisa i obrazovanja do slabih plata u državnom sektoru.
Novosađanka koja se obratila redakciji 021.rs požalila se na to da sve teže može da dobije majstora za specifične poslove, poput popravke veš mašine ili postavljanja komarnika.
Bila je začuđenja kada je saznala da ne žele da se penju na spratove zgrade ukoliko nema lifta.
“Pokvarila mi se veš mašina i na internetu sam pronašla majstore koji bi to mogli da poprave. Nazvala sam broj telefona, javila se žena i rekla da će proveriti da li ima slobodnih majstora. Nakon što je proverila, upitala je za adresu i sprat. Kada sam rekla da je u pitanju peti sprat, pitala me je da li zgrada ima lift, a kad sam rekla da nema, onda je poručila da ništa od posla, tj. da niko od majstora neće hteti da se penje i tu se razgovor završio”, kaže Novosađanka.
Objašnjeno joj je da će majstori, kada vide da je u pitanju peti sprat bez lifta, odbiti radni nalog.
Po rečima ove Novosađanke, zvala je još dva majstora i oba su rekla da će se javiti. Jedan se nije ni javio, a drugi je rekao da će moći tek posle praznika.
Usled nedostatka majstora, oni koji rade u Novom Sadu našli su se u poziciji da svoj posao mogu da naplate dobro, ali i da pojedine poslove mogu da odbiju.
Sistemski problem traži sistemsko rešenje
Sekretar Udruženja samostalnih zanatlija Veljko Anđelić, kaže da je nedostatak radnika rezultat jednog sistemskog problema, ne samo u našoj zemlji, nego i mimo Balkana. Kako kaže, velik je nedostatak kvalitetnih majstora u mnogih sferama.
On ističe da je osnovna stvar donošenje zakona o zanatstvu koji bi trebalo da definiše obrazovanje u toj oblasti i obezbeđivanje statusa zanatlije na način kako to odgovara napretku struke.
Na pitanje koji zanati su ugroženiji Veljko Anđelić tvrdi da je to jako teško reći. Postoje zanati koji imaju perspektivu, ali je, navodi, potrebno stvaranje zdravih osnova koji su predviđeni zakonom o nomenklaturi delatnosti, tj. o klasifikaciji delatnosti koji definiše šifre.
“Kad imamo jasno defisane šifre koji će nositi privrednici koji će se baviti tim poslom, onda ćemo moći da analiziramo tržište pa ćemo videti šta nam nedostaje, pa da onda kroz školstvo i na drugi način uđemo u jedan sistem koji će obezbediti da svi budemo zadovoljniji nego što smo danas”, rekao je Anđelić i istakao da je sve ugroženo dok se ne stvore uslovi da svima bude bolje.
Napominje da aktuelno dualno obrazovanje stvara kadrove, pre svega, za industriju.
“Međutim, mi zanatstvo doživljavamo kao kategoriju koja podrazumeva čoveka koji može da uradi proizvod od početka do kraja, koji može da zadovolji potrebe ne samo građana nego i šireg prostora. To je jedna pomalo i borba bez obzira što su svi puni priča o zaštiti zanatstva”, kaže Anđelić.
Državne plate – razlog odlaska majstora u privatni sektor ili inostranstvo
Rukovodilac scensko-tehničkih poslova Novosadskog pozorišta Stefan Milošević ističe da su plate u državnim firmama ključni razlog odlaska majstora u privatni sektor ili inostranstvo. Dok u kulturi zarađuju minimalce, privatni poslodavci nude i dvostruko ili trostruko više.
Prema njegovim rečima, čak i osrednji majstor u inostranstvu može da zaradi više nego u našem privatnom sektoru. To, kaže, dovodi do situacije da preostali majstori diktiraju visoke cene i rokove za završetak radova.
Rukovodilac iz pozorišta predlaže sprovođenje tržišne ekonomije “do kraja” – brigu o privatnom sektoru i povećanje budžeta državnih firmi.
“Ovakvo rešenje je, naravno, lakše, potencijalno kratkoročnije u odnosu na na ono o kome ne želimo da pričamo: podizanje plata u državnim firmama, više radnih mesta i briga o državnom sektoru”, dodaje Milošević.
Izvor: 021.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay
