Ukupno 12 firmi i pojedinaca poslalo je pisma o zainteresovanosti za privatizaciju Luke Novi Sad, jedine preostale luke u većinskom državnom vlasništvu, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (“VOICE”).
Za preuzimanje luke pisma o zainteresovanosti poslale su strane kompanije “Renus SE&CO KG” iz Nemačke, “Largo SA” iz Slovačke, “P&O Ports” iz Dubaija i američka kompanija “Valona grup”.
Pisma zainteresovanosti stigla su i od pojedinaca i kompanija u zemlji: “Novi trejding NS” iz Zmajeva, “Vimeksim SRB” iz Novog Sada, “Milšped” iz Krnješevaca, “Konzul” iz Novog Sada, “MK komerc”, “Granolist” iz Novog Sada, kao i “Navihor” iz Zuca, te Miloš Paunović iz Kovina.
Kao predloženi model privatizacije, najviše kompanija ponudilo je prodaju kapitala, a takvih je ukupno sedam ponuda. Strateško partnerstvo putem dokapitalizacije ponudilo je pet firmi, dve žele da otkupe imovinu Luke, dok jedna predlaže strateško partnerstvo putem osnivanja novog privrednog subjekta, navodi “VOICE”.
Javni poziv za privatizaciju Luke trebalo je da bude objavljen do polovine ove godine, ali se to nije desilo, a na sajtu Ministarstva privrede navodi se da je moguća objava javnog poziva, a da se trenutno radi na regulisanju statusa imovine.
Pomoćnik ministra zadužen za vodni saobraćaj Veljko Kovačević u novembru prošle godine rekao je da bi kupac Luke Novi Sad trebalo da bude poznat sredinom 2017. i da će glavni kriterijum za izbor najboljeg ponuđača biti planirane investicije. Objasnio je da će novi vlasnik biti samo vlasnik biznisa, a ne i zemlje i infrastrukture, koji će ostati u vlasništvu države.
Kovačević je tada naveo da Luka pretovara oko milion tona robe godišnje, a da se sa novim vlasnikom i investicijama očekuje da pretovar poraste na najmanje 1,6 miliona tona godišnje. Luka Novi Sad trenutno ima 155 zaposlenih i prošle godine uplatila je u državni budžet skoro 50.000 evra na ime dividende zbog uspešnog poslovanja.
“VOICE” je naveo da je još u avgustu 2016. zahtevao od Ministarstva privrede da dostavi pisma o zainteresovanosti, ali oni to nisu učinili pravdajući se da bi njihovo obelodanjivanje za posledicu moglo da ima “razna proizvoljna tumačenja trećih lica, što bi se negativno odrazilo na sprovođenje postupka privatizacije”. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja odlučio je da je Ministarstvo privrede dužno da ih dostavi, što su oni i učinili.
Izvor: Beta
Foto: Ilustracija/Pixabay
