Mladi Novosađanin Miloš Klipa Gavanski jedan je od najboljih džudista u Srbiji, a sada se priprema za Balkansko prvenstvo – najveće takmičenje u njegovom rangu.
Ovaj 14-godišnjak bio je tri puta pionirski prvak države, potvrđujući svoju veštinu ove godine kada je osvojio treću titulu šampiona Srbije u pionirskoj kategoriji. O uspesima svedoče i brojne medalje i pehari, kojih ima preko 60.
Sada se, kako kaže za 021.rs, zajedno sa prijateljima i komšijama priprema za Balkansko pionirsko prvenstvo koje će se krajem jula održati u Solunu. Tamo će se susresti sa protivnicima iz Srbije i još devet zemalja, ali i pored nepoznatog terena, on očekuju medalju na prvenstvu.
“Nadam se da ću biti prvi, to je najveće prvenstvo u mojoj kategoriji. Svakako da će biti teže od državnih prvenstava, jer dolaze nepoznati protivnici. Biće po dva takmičara iz svake zemlje, ali se vidim u finalu. Biće teško i u smislu da će tamo učestvovati i takmičari koji su teži od 100 kilograma, a ja sam na 90, pa su u tom smislu jači, ali mogu da im pariram“, priča Miloš.
Džudo trenira od sedme godine, a najveći oslonac su mu roditelji, koji mu pružaju psihološku i finansijsku pomoć. Pomoć ne dolazi ni od sportskih udruženja, Grada ili države, ali to mu ne predstavlja problem da ređa uspeha. Kako na sportskom terenu, tako i u školi, pošto je odličan učenik. Trenira po dva sata dnevno, a odmara samo vikendom.
“Obično i kada završim trening, ja ostanem još malo da ostavim i taj poslednji atom snage. Kada je u pitanju škola, nema tu mnogo komplikacija, posle časova sednem i naučim gradivo, onda se javim i odgovaram. Naravno, uvek ostane i vremena za prijatelje“, dodaje mladi džudista za 021.rs.
Ciljevi su mu veliki, ali ostvarivi. Plan mu je da predstavlja Srbiju na Olimpijadi 2024. godine. Ipak, kaže, ide korak po korak. Od sledeće godine ulazi u kategoriju kadeta i po prvi put će se naći na evropskom šampionatu. I pored svega, svesan je da je situacija u ovom sportu, kako u Novom Sadu, tako i u Srbiji, teška. Na to ukazuje i njegov otac, koji ga prati na svakom treningu.
“Situacija je teška, ali sve ide od roditelja. Nema tu ulaganja od države ili grada. Da bi dete ostvarilo uspeh vi morate da mu budete podrška. To nije samo Miloš, to je svaki sportista njegovih godina. Da nema toga, teško da bi neko dete isplivalo. I nije tu toliko ta finansijska strana najizraženija, koliko psihološka, roditeljska podrška. To je ono što je najbitnije, posle poraza nema ljutnje, nego bodrenja“, zaključuje Milošev otac.
Autor: 021.rs
Foto: Privatna arhiva
