Iako kroz Dunavski park u centru Novog Sada prođe veliki broj prolaznika i posetilaca, ova zelena oaza i dalje krije poneku tajnu, koja je nepoznata većini građana.
Park koji postoji 125 godina, a od 1998. je spomenik prirode druge kategorije, u sadašnjem obliku napravljen je pre gotovo pola veka sa 39.000 kvadrata i bogatim fondom od 600 stabala. Prema podacima Gradskog zelenila, koji brine o parku decenijama unazad, 1958. godine je urađen konačni koncept parka, a u osnovi je njegov centralni motiv – jezero sa ostrvom Eržebet i žalosnom vrbom.
Tokom decenija menjale su se neke stvari u parku koji je do 1895. godine bio dunavski rukavac, da bi se potom pretvarao u park sa šetalištem. Sadašnju površinu park će dobiti tridesetih godina prošlog veka kada je urađeno nasipanje terena peskom, a tada su jedno od obeležja bili stalni koncerti vojnog orkestra. Kasnije, sve do 2015. godine, simbol parka će biti par labudova Isa i Bisa.
U Dunavskom parku danas ima nekoliko spomenika, kao i saletla koja služi za održavanje manjih koncerata, ali i venčanja. Međutim, ovo su zvanični podaci, a za park se vezuju i razne druge priče i tajne, a jedna od njih je i to da veliki broj Novosađana i posetilaca svakodnevno prošeta stazama koje su pločane nagrobnim pločama iz Jermenske crkve srušene 1963. godine.
Reč je o vrlo kvalitetnim kamenim pločama prepoznatljivim po crvenoj boji, koje su u delovima ugrađene u staze Dunavskog parka. Stručnjaci pretpostavljaju da se tu nalazi barem deo nagrobne ploče ktitora Jermenske crkve Jovana Čenezija, čija se nadgrobna ploča, sa još nekoliko drugih, nalazila u podu crkve.
Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović kaže da je u istoriji bilo slučajeva da se kvaliteniji ili skupoceniji materijali sa groblja ili drugih građevina koriste za nove građevine, a da se ovde radi o nesmotrenosti.
“Ovde se radi o nesmotrenosti ili jednostavno nebrizi ljudi. Nesporno je da su te ploče značajne, vredne, lepe i da je trebalo da se sačuvaju, ne samo zato što su označavale nečije posmrtne ostatke, nego i što su deo sećanja na jermensku zajendicu koja je potpuno isčezla iz Novog Sada”, priča Mitrović.
On navodi da nije kasno da se ispravi trenutna situacija i da ploče ne budu ugrađene u deo staze, nego da se izvade i ugrade kao neki podzid ili poseban deo stepeništa u Dunavskom parku sa jasnom oznakom o čemu se radi.
“Ako bi tražili neko rešenje, to ne bi bilo tako komplikovano. Te ploče se lako izvade i ugrade u, na primer, potporni zid prema teniskim igralištima ili neko drugo mesto. Pored toga bi trebalo da se postavi obična ploča sa osnovnim istorijskim podacima i činjenicama o tome odakle potiču ti nagrobni spomenici, što bi bilo sasvim uredu”, priča Mitrović.
Za sada priča o propisnom obeležavanju nadgrobnih ploča koje su ugrađene u pešačke staze predstavlja samo ideju. Ipak, ideja je to koja ne bi trebalo da se zaboravi, posebno zato što Dunavskom parku predstoji ozbiljnija rekonstrukcija, što bi bila prava prilika da se ploče izvadi i da se napravi prostor posvećen jermenskoj zajednici u Novom Sadu.
Izvor: 021
Foto: Facebook/Robert Čoban
