Najmanje 10 pravosnažnih sudskih presuda kojima se roditeljima nestalih beba za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta dodeljuje odšteta od 10.000 evra doneto je u poslednjih godinu dana.
Kako Novosti saznaju u roditeljskim udruženjima, najviše ih je potvrđeno pred novosadskim i kragujevačkim apelacionim sudovima, a najsporije se postupci odvijaju u Beogradu.
Poslednja presuda potvrđena je u oktobru pred novosadskom apelacijom u slučaju M. D. iz Novog Sada, protiv države Srbije.
Sud je odredio da država mora M. D. da isplati 1,25 miliona dinara. Moraće da joj isplate i zakonsku zateznu kamatu od dana presuđenja do isplate na ime nematerijalne štete za “pretrpljene duševne bolove i patnju, narušen lični i porodični život, trpljenu neizvesnost, neodgovaranje državnih organa, namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njene ćerke D. D, kao i zbog reakcije i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi kakva je sudbina njenog deteta i gde je ono”.
Država još mora M. D. da isplati i 36.750 dinara za troškove sudskog postupka.
“Presuda je postala pravosnažna, ali još nije izvršena, odnosno odšteta nije isplaćena. Ne mislim da je pravda zadovoljena, jer tih 10.000 evra ne može da vrati moje dete, niti da mi odgovori gde je ono. To je samo adekvatna kazna za državu koja sve ove godine ćuti”, kaže M. D. za Novosti.
M. D. je 25. jula popodne 1982. godine rodila zdravu devojčicu u Betaniji. Beba je po rođenju zaplakala, a kako kaže majka, pet minuta kasnije dobila je ocenu devet. Rodila se sa 3,9 kilograma i 55 centimetara.
Sledećeg dana majku su obavestili da je njena devojčica u devet sati tog jutra preminula.
“Jedna od sestara mi je saopštila da je udahnula plodovu vodu, kao i da neće biti sahranjena, već čuvana na Medicinskom fakultetu u formalinu, za obuku studenata”, kaže M. D.
Svekrva i zaova tražile su da vide dete, ali im nije dozvoljeno. Pošto je sumnjala u zvaničnu verziju, M. D. se prvo obratila matičaru, koji joj je dao na uvid originalnu potvrdu o smrti, ali na potvrdi nije konstatovan uzrok smrti, niti je mogla da dobije fotokopiju. Zatim se uputila u Betaniju, gde je takođe tražila potvrdu o smrti, istoriju porođaja i istoriju novorođenčeta. Umesto toga, dobila je krvnu grupu bebe, prijavu rođenja i papir sa ličnim podacima u kojima je navedeno da je dete spaljeno bez obdukcije.
U Institutu za patologiju i histologiju KCV potvrdili su joj da u periodu od 25. do 31. jula 1982. godine nema podataka o njenom detetu, a u “Lisju” navode da u istom periodu nijednu novorođenče nije sahranjeno, niti kremirano.
Pošto M. D. do sada nije došla do prave istine zašto je njeno novorođenče preminulo posle normalno iznete trudnoće i porođaja koji je protekao dobro, kao ni šta se desilo sa telom i gde je dete sahranjeno ili spaljeno, sud je, kako se navodi, doneo presudu u njenu korist.
Inače, u matičnoj knjizi umrlih stajalo je da je novorođenče obdukovano na Medicinskom fakultetu pod brojem 35. Kad se majka obratila fakultetu, ispostavilo se da se pod tim brojem vodi čovek koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći i da njene bebe nema.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
