Novi Sad bi u slučaju da uspe da obezbedi dovoljna sredstva i da nema drugih zastoja Centralni prečistač otpadnih voda (CPOV) mogao da dobije najranije 2024. godine.
Rukovodilac Službe razvoja sistema JKP “Vodovod i kanalizacija” Radojica Stefanović kaže za 021 da se novcem Evropske unije finansira priprema dokumentacije neophodne za tender za izvođača radova i da bi Novi Sad početkom 2021. godine trebalo da ima te papire. On navodi da ukoliko bude novca, biće raspisana javna nabavka za radove.
Ideja o gradnji Centralnog prečistača otpadnih voda stara je više decenija i u gradskim urbanističkim planovima se uglavnom spominjalo da će se postrojenje graditi u radnoj zoni Sever IV, s tim da se samo mesto objekta menjalo. Prvo je bilo predviđeno da bude pored Termoelektrane toplane, a zatim na lokaciji gde je sada Lir. Uz to, planirano je bilo i da se kod “Pobede” u Petrovaradinu, tj. lokacije Rokov potok napravi manji prečistač samo za sremsku stranu grada, u šta spadaju i Sremski Karlovci.
Sa tim početnim podacima se pre oko pet godina uz podršku EU krenulo u izradu projekta i studija. Kako za 021.rs kaže Stefanović, generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti finansirala je Evropska komisija kroz investicioni okvir za Zapadni Balkan i podršku od milion evra i u ceo projekt je uključena i Evropska investiciona banka (EBA). Za ovaj posao je potrošeno 300.000 evra i u međuvremenu je dodato još 300.000 evra za izradu Studije opravdanosti sa idejnim projektom, a sva ta sredstva se kod EU vode kao tehnička podrška.
Rukovodilac razvoja u ViK-u kaže da je vrlo brzo po odobravanju sredstava početkom 2015. godine napravljen nacrt Studije opravdanosti sa generalanim projektom CPOV, ali je tada sve stalo zbog lokacije jer se ispostavilo da bi bilo preskupo da se prave dva postrojenja, jedno u radnoj zoni Sever IV, a drugo kod Rokovog potoka. Nakon dužih analiza, odlučeno je da se Centralni prečistač pravi u Petrovaradinu.
“Trenutno je u toku faza pred izradu Studije izvodljivosti, što predstavlja Studiju opravdanosti sa idejnim projektom. Sa naše strane je odobren projektni zadatak koji je pisala firma IFICO koju je angažovala EU. Sada je u toku odobravanje projektnog zadatka od strane EU što će brzo biti gotovo i onda do bi kraja oktobra trebalo da usledi tender na kojem će evropske strukture odrediti ko će raditi Studiju izvodljivosti, tendersku dokumentaciju za Žutu knjigu (FIDIC) radova, a paralelno sa tim radi se i Studija uticaja na životnu sredinu”, kaže Radojica.
Stefanović kaže da se posebno dugo radi Studija uticaja na životnu sredinu i da su za sve ove poslove rokovi tesni, ali da je plan da budu gotovi za godinu dana, odnosno negde početkom 2021. godine.
“Definisan je rok od godinu dana za ta tri posla, što je vrlo tesno, s obzirom da mi moramo da izradimo i lokacijske uslove, a pre toga i urbanistički plan, tj. da ‘Urbanizam’ uradi plansku dokumentaciju. Konsultant treba da napravi idejno rešenje i da dobije lokacijske uslove. Sve to ide paralelno, jer se uslovi izdaju kad konsultant napravi neko tehničko rešenje. To rešenje je napravljeno u prethodnoj studiji, ali mora zvanično da se uredi u novoj preceduri kako bi ga predali za lokacijske uslove”, priča Stefanović.
On kaže da kada Novi Sad dobije ovu dokumentaciju, ima sve što je potrebno da se raspiše tender za izvođača radova, tako da, ako bude novca, radovi bi mogli da počnu 2021. godine. Međutim, tačna visina ulaganja je nepoznata.
“Prema prethodnoj studiji opravdanosti sam prečistač koštaće oko 45 miliona, a ukupna investicija sa dovodnikom, crpnim stanicama i svim ostalim je oko 70 miliona evra. Ovi podaci su samo okvirni, jer su procene da će cene zapravo biti veće, a koliko će to biti znaće se nakon izrade Studije izvodljivosti”, kaže rukovodilac Službe razvoja sistema JKP “Vodovod i kanalizacija”.
Prema njegovim rečima, jasno je da Grad Novi Sad nema toliko novca u budžetu i moraće sa strane da se obezbede sredstva. Bez ulaženja u to šta će lokalna vlast odlučiti, naš sagovornik navodi da Novi Sad kao i svi drugi gradovi ima opcije da deo sam finansira iz budžeta, da uzme kredit, da dobije sredstva od Pokrajine i Republike, kao i da aplicira kod EU.
On kaže da je teško proceniti kada bi prečistač bio građen, ali da se zna da je potrebno oko dve do tri godine da se postrojenje sagradi i proradi, tako da je najoptimističnija procena da bi prečistač mogao da bude gotov 2024. godine.
“Nakon dve do tri godine radova Novi Sad bi sa pet malih prečistača u Kovilju, Rumenki sa Kisačem i Stepanovićevu (Begeč i Čenej su u fazi izgradnje ili projektovanja) rešio pitanje otpadnih voda tako što bi se one tretirale pre ispuštanja u Dunav”, kaže Stefanović.
Za 021.rs priča da građani u Sadovima, naselju koje će biti najbliže Centralnom prečistaču, ne bi trebalo da brinu za neprijatne mirise, jer jedan od posebnih zadataka Studije zaštite životne sredine taj da se uradi zaštita obližnjeg izvorišta vode na Petrovaradinskoj adi, kao i da se suzbiju neprijatni mirisi, jer su najbliže stambene kuće udaljene svega 300 metara.
Inače, Centralni prečistač otpadnih voda koji bi bio sagrađen bio bi tek prva faza, koja predviđa primarni i sekundarni tretman otpadnih voda, dok druga faza predviđa da se do 2035. godine uvede i tercijarno uklanjanje fosfora i azota.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
