Posle tromesečne pauze za april, maj i jun, sada se nudi opcija rasterećenja od mesečnih dugova i za avgust, septembar, kao i za julske rate koje još nisu stigle. Biće omogućen dužnicima koji to budu želeli, odnosno koji ga ne budu odbili, nezavisno od ranije odobrenih olakšica.
Čak i pojedinci kojima su banke posle isteka prvog moratorijuma izašle u susret i dodatno odložile rate mogu da koriste i novu povlasticu.
U skladu sa Odlukom, banke su dužne da obaveštenja o ponudi novog moratorijuma objave na svojim internet adresama u naredna tri dana. Do 10. avgusta svi koji ne žele zastoj, moraju da ga odbiju telefonom, mejlom, ili lično. A oni koji to ne urade, prve rate platiće tek od 1. oktobra.
Procena Udruženja banaka Srbije (UBS) je da će za ovaj zastoj biti manje interesovanje nego prvi put. Dok su društvene mreže prepune komentara nezadovoljnih dužnika nakon prvog moratorijuma, Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS, smatra da će razlog manjeg odziva za novi moratorijum biti pre svega zbog širokog spektra pomoći koji je bankarski sektor već ponudio.
“Od početka krize zbog kovida 19 banke su učestvovale aktivno u više mera NBS i državnoj meri – garantnoj šemi”, rekao je Vasić.
“Osim tromesečnog moratorijuma, u međuvremenu smo imali i garantnu šemu, i do sada je plasirano oko milijardu evra, a očekuje se da do kraja godine bude još toliko. Osim toga, bila je i mera relaksiranja mesečnih obaveza i rata, što je faktički reprogramiranje postojećih obaveza i produženje gotovinskih kredita za dodatna 24 meseca”, dodao je Vasić.
Po rečima guvernera NBS Jorgovanke Tabaković, o značaju i pravovremenosti prvog moratorijuma govori činjenica da je više od 90 odsto dužnika koristilo ovu mogućnost, kao i da je cilj odluke o dodatnom predahu očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.
Da je novi moratorijum velika pomoć građanima, smatra i Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza.
“Usled neizvesnosti izazvanih pandemijom, deo građana se susreo sa smanjenim primanjima, a značajni deo privrede i preduzeća sa usporavanjem poslovne aktivnosti. Pokazalo se da je odluka NBS da se omogući moratorijum bila od izuzetnog značaja za naše klijente i za stabilnost privrednog i finansijskog sistema”, objašnjava Đurićeva.
“U prilog tome svedoči i podatak da je najveći broj klijenata iskoristio mogućnost zastoja u izmirenju svojih obaveza. Verujem da će najnovija mera NBS pomoći da građani i privreda što lakše prebrode sve izazove i poteškoće”, dodala je ona.
Ključni razlog, međutim, za negodovanje građana o moratorijumu su uvećane rate nakon njegovog završetka. Bankari naglašavaju da se po isteku moratorijuma redovna kamata, obračunata tokom njega, ravnomerno raspoređuje na period otplate kredita, a otplata se produžava za period trajanja moratorijuma. Banke su u obavezi da u naredna tri dana na internetu prikažu reprezentativni primer kredita pre i nakon prestanka moratorijuma, do kraja perioda otplate.
Biće veće obaveze
Na primeru gotovinskog kredita koji je odobren u iznosu od 1.450.000 dinara sa rokom dospeća od osam godina, s kamatnom stopom od osam i po odsto godišnje i koji se nalazi u drugoj godini otplate kredita, po isteku dvomesečnog moratorijuma otplata će biti produžena za dva meseca.
Mesečne obaveze bi porasle za oko 200 dinara do kraja otplate, narednih šest godina. Mesečna rata pre moratorijuma iznosila je 20.900 dinara, a nakon njega 21.100 dinara.
Pauza za minus
I građani koji imaju dozvoljeni minus a ne žele odlaganje plaćanja kamate trebalo bi da se jave i da odbiju pauzu.
“Tokom trajanja moratorijuma na obaveze po osnovu dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu banka obračunava redovnu – ugovorenu kamatu na iskorišćeni iznos”, kažu u NBS.
Po prestanku moratorijuma, obračunata redovna kamata ravnomerno se raspoređuje na period otplate, a važenje dozvoljenog prekoračenja po računu produžava se za period trajanja moratorijuma.
Izvor: Večerenje novosti
Foto: pixabay
