Zahvaljujući Zakonu o zaštiti potrošača, koji se u Srbiji primenjuje već nekoliko godina, potrošači su daleko zaštićeniji nego ranije i znaju više o svojim pravima i načinima kako da ih ostvare, a slično je i s trgovcima.
U našoj zemlji postoji nekoliko udruženja za zaštitu potrošača, a Nacionalna organizacija potrošača Srbije protekle godine je primila 6.586 prigovora nezadovoljnika. Najviše žalbi bilo je u Beogradu, 55,4 odsto, a potom u Novom Sadu – 19,9 odsto, Pančevu – 2,9, Subotici – 1,8 i Zrenjaninu – 1,6 odsto…, a potrošači su se najviše žalili na tehniku, pre svega telefone, potom obuću, najviše patike, odeću i tekstil, prenosi “Dnevnik”.
Po rečima pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Mladena Alfirovića, broj žalbi koje su NOPS-u potrošači uputili prošle godine veoma je sličan onom iz 2017, kada ih je primljeno oko 6.400. On ukazuje na to da je najveći procenat potrošača u 2018. godini imao problem s nepoštovanjem zakonske garancije, što praktično znači da veliki broj trgovaca i dalje ne poštuje svoje zakonske obaveze.
– Potrošači bi trebalo da znaju da u roku od šest meseci, ukoliko roba nije saobrazna, imaju prvo da od prodavca zahtevaju povraćaj novca, a proizvod se može popraviti ili zameniti, ali se u tom roku proizvod ne može popravljati bez pismene saglasnosti kupca – kaže Alfirović.
Nakon isteka šest meseci, proizvod se može zameniti ili popravljati, ali se ne može ostvariti povraćaj novca, osim u slučaju da je proizvod već bio na reklamaciji.
Po njegovim rečima, često se dešava da potrošači nisu u potpunosti upoznati s pravima koje imaju.
– Trgovci imaju obavezu da potrošaču/kupcu pruže potpunu, jasnu i tačnu informaciju o pravima koje imaju i ne smeju ga dovoditi u zabludu. Recimo, dešava se da potrošač dođe da reklamira proizvod, a trgovac ga, umesto da mu saopšti koje su mu mogućnosti na raspolaganju, odmah uputi u ovlašećni servis i to je onda primer nepoštene prakse – kaže Alfirović.
Među žalbama potrošača, ukazuje Alfirović, primetno je povećanje broja neopravdanih, što zapravo proističe iz toga što potrošači, uprkos tome što znaju da postoji zakon koji ih štiti, malo znaju o svojim zakonskim pravima, zakonskim procedurama, obavezama trgovaca i slično.
U pojedinim zemljama potrošači mogu vratiti kupljeni proizvod čak i u slučaju da im se samo, recimo, ne sviđa, dok takva mogućnost u Srbiji ne postoji, odnosno proizvod se ne može vratiti i zahtevati povraćaj novca ukoliko nema opravdanog razloga za to. Ipak, u jednom slučaju je i to moguće – bez navođenja razloga roba se u roku od 14 dana može vratiti ukoliko je kupovina obavljena van poslovnih prostorija, preko telefona ili interneta.
On navodi da je prošle godine povećan i broj slučajeva nesaobraznih proizvoda za koje je su trgovci odbili reklamacije uz obrazloženje da je roba ispravna i/ili mehanički oštećenja krivicom potrošača. Takvi slučajevi, kaže Alfirović, zahtevaju dodatne stručne i tehničke analize da bi se utvrdilo da li postoje nedostaci saobraznosti i ko je zapravo odgovoran, što utvrđuju stručne ustanove za utvrđivanje kvaliteta, sudski veštaci, akreditovane laboratorije, instituti…
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
