Na tržištu nekretnina, bar u Vojvodini – ništa se nije promenilo u odnosu da prošlu godinu.
Cene stanova su lanjske, što znači da se kreću od 700 evra po kvadratu do 1.350, a po proceni upućenih u to tržište, tako će biti još neko vreme.
“Oglasili smo stan za prodaju još prošle godine i tražili smo 800 evra po kvadratu. Bilo je zainteresovanih, ali se ozbiljan kupac nije pojavio dok nismo spustili cenu”, priča za ““Dnevnik“ Novosađanka D. Đ., koja je stan od 54 kvadratna metra u starom delu naselja Detelinara upravo prodala za 38.000 evra.
“Otkako smo je korigovali, do prodaje je prošlo manje od deset dana. Kupac se odmah pojavio. Mislim da cena nije realna, ali šta je – tu je. Zgrada jeste stara, ali je stan potpuno renoviran, promenjena je stolarija, parket, instalacije…”
Taj primer upravo pokazuje kako funkcioniše tržište nekretnina pa i sva ostala – dok se cena ne prilagodi realnim okolnostima, nema ni trgovine pa će oni koji na to nisu spremni samo produžiti tavorenje na listi koju, samo u Novom Sadu, čini više od 5.000 stanova.
Bilo je, kako kažu u agencijama za nekretnine, slučajeva da su stanovi prodati i za 500 evra po kvadratu, ali je kod njih mnogo “ali“ – na periferiji su grada, potrebno je mnogo ulaganja… Takvi se slučajevi i dalje broje prstima jedne ruke.
“Oscilacije na tržištu su neznatne u odnosu na prošlu godinu. Najnižu cenu imaju stanovi na Telepu, Satelitu, kao i oni bliže centru ali su velike kvadrature (više od 90 kvadrata), pod pločom… Takvi koštaju 700 evra po kvadratnom metru”, kaže za “Dnevnik“ direktor prodaje u novosadskoj agenciji “Solis“ Dragan Rabatić, dodajuć da su najskuplji kvadrati u centru, tačnije na potesu od Spensa do Dunava, i koštaju 1.350 evra.
“To nije samo cena koju prodavci traže, već se i postiže”.
Sagovornik lista ocenjuje da je tržište nekretnina usporeno, čemu je doprinelo to što banke trenutno ne forsiraju stambene kredite.
“Uobičajeno, najviše se traže i najbolje prodaju garsonjere i jednosobni stanovi, kao i manji dvosobni, oko 40 kvadrata. Takođe, veliki luksuzni stanovi, od 120 kvadrata i veći, uvek imaju kupca”, veli Rabatić.
U drugim vojvođanskim gradovima tržište nekretnina još je sporije. U Zrenjaninu je prodaja stanova i kuća drastično opala u odnosu na pre nekoliko godina, a kako nam je rečeno u agencijama u tom gradu, ima i stanova jeftinijih od 500 evra. Recimo, početna cena stana od 55 kvadratnih metara na Bagljašu je 27.000 evra. Doduše, reč je o stanu na devetom spratu, to jest u potkrovlju. Recimo, za stan od 81 kvadrat u naselju 4. juli, delimično renoviran, na petom spratu prodavac traži 510 evra po kvadratu.
U Klasteru nekretnina ocenjuju da su se, nakon višegodišnjih oscilacija i pada vrednosti nekretnina u Srbiji, cene konačno stabilizovale, realne su i sada je povoljan trenutak za kupovinu.
Kako je nedavno izjavio predsednik tog klastera Nenad Đorđević, ova godina je počela – ni dobro ni loše.
“Trend iz 2014. se nastavlja, u januaru ove godine je zabeležen značajan rast devizne štednje u bankama, što je jedan od uzoroka pada prometa nekretnina”, rekao je on, podsetivši na to da je od 2008. do 2010. svake godine devizna štednja rasla između 600 i 700 miliona evra.
Autor: Dnevnik
