Po pitanju poljoprivrede, Novi Sad je prepoznatljiv po subvencijama za organsku proizvodnju i proizvode sa zaštićenim poreklom, kojih na teritoriji grada ima tri – futoški kupus, fruškogorski lipov med i begečka šargarepa, a za njihovo subvencionisanje ove godine planirano je 10 miliona dinara.
Kako je Novi Sad lider u izdvajanju novca za organsku poljoprivredu, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED i Ministarstvo poljoprivrede preporučili su svim lokalnim samoupravama da slede model subvencionisanja koji Novi Sad sprovodi.
Oglasom za davanje u zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u Novom Sadu, izdaje se 1.184 hektara zemlje, a prema dosadašnjem iskustvu, član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević objasnio je da se uglavnom licitira zemlja boljeg kvaliteta u Begeču, Futogu, Čeneju, Kovilju, Kisaču i Stepanovićevu. Procena je da će se od raspoložive izdati oko 20 odsto površine, po prosečnoj ceni od 237 evra po hektaru, pri čemu bi Grad ostvario prihod od 22.300.000 evra, što je 40 odsto ukupno ostvarenog prihoda na osnovu zakupa.
Na osnovu prava prečeg zakupa po osnovu uzgoja i držanja životinja, zakupljeno je oko 176 hektara, pri čemu je Grad imao prihod od 13.300 evra. Grad bez naknade ustupa 700 hektara zemljišta Institutu za ratarstvo, Poljoprivrednom fakultetu, Poljoprivrednoj školi, Poljoprivrednoj stručnoj službi, Naučnom institutu za veterinarstvo i Okružnom zatvoru.
Novac od zakupa poljoprivrednog zemljišta troši se za uređenje atarskih puteva, održavanje kanalske mreže, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i analizu kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.
Lane je pokrenut Projekat sađenja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada, dok su studijom za podizanje vetrozaštitnih pojaseva iz 2016. godine, a zatim i glavnim projektima za sve katastarske opštine na teritoriji Novog Sada, predviđeni pojasevi na ukupno 209 hektara. Vetrozaštitni pojasevi će biti dugački 387 kilometara, sa oko 240.000 posađenih sadnica, dok je vrednost ovog projekta je preko 100 miliona dinara, a novac se obezbeđuje iz Godišnjeg programa korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta. Prva faza počela je u decembru 2020. godine u Budisavi, gde je zasađeno 14.500 sadnica u dužini od 14 kilometara.
– Vetrozaštitni pojasevi na području Grada Novog Sada ne postoje u dovoljnoj meri i zbog toga smo posebnu pažnju posvetili njihovom formiranju – istakao je Radojević. – Oni bi jedini mogli doprineti kontroli procesa degradacije ne samo zemljišnih resursa, već i čitavih ekosistema.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
