Nedavno je završen konkurs za upis u Predškolsku ustanovu “Radosno detinjstvo”. Prethodnih godina se prijavljivalo duplo više dece nego što je bilo slobodnih mesta i stvarale su se velike liste čekanja, pa su se subvencije grada za privatne vrtiće pokazale kao dobar način za rešavanje ovog problema. Od ove godine novitet je to da deca više neće morati da ostanu “ispod crte” na konkursu da bi ostvarila mogućnost boravka u privatnom vrtiću.
Predsednik Udruženja privatnih predškolskih ustanova u Novom Sadu Goran Urukalo kaže za 021 da je pred sam konkurs Radosnog detinjstva ovo Udruženje imalo sastanak sa gradskom upravom, gde su dogovoreni novi uslovi za upis u privatne vrtiće.
“Dogovoreno je da roditelji više neće morati da konkurišu u državnom vrtiću. Dakle, svi oni čija deca već idu u privatne vrtiće ili oni koji tek žele da ih upišu, više neće ni na koji način biti vezani za Radosno detinjstvo”, kaže Goran Urukalo.
Broj slobodnih mesta u vrtićima ove godine je 1.490. Rangiranje dece za upis vrši se po principu bodovanja i moguće je ostvariti najviše 80 bodova.
Ukoliko jedan roditelj ili oba nisu zaposlena, dobijaju nula bodova u toj kategoriji. Najčešći razlog zbog kojeg roditelji ne mogu da se zaposle je taj što nemaju rešenje za čuvanje deteta. Da im uslovi konkursa ne idu na ruku kaže i Jovana Ćulafić, koja već tri godine pokušava da upiše dete u vrtić.
“Dok sam bila zaposlena, dete nije uspelo da dobije mesto u vrtiću i pošto nismo imali drugog načina, morala sam da napustim posao da bih mogla da ga čuvam. Sada kada ne radim još je teže da se upiše jer prednost imaju deca zaposlenih roditelja. Grupe se formiraju još u jaslicama, znači u najmlađem uzrastu, i teško je upisati dete koje ima dve, tri ili četiri godine”, kaže naša sagovornica.
Ideja o subvencionisanju boravka u privatnim predškolskim ustanovama zaživela je pre dve godine. U međuvremenu dešavalo se da isplate kasne ili da je neizvesno hoće li ih biti.
Takve stvari ne ulivaju poverenje roditeljima, pa su neki još uvek skeptični prema ovoj opciji. Kako priča naša sagovornica, za državne vrtiće mesečno se plaća od 3.000 do 4.500 dinara, a za privatne i do 20.000. Kako se nikad ne može unapred znati koliko će grad izdvojiti za ovu namenu, roditelji se ne odlučuju lako za privatne vrtiće.
“Kada budem imala adekvatnu informaciju, onda ću da razmislim o konkurisanju za privatni vrtić. Ovako ne mogu kada ne znam, nije pouzdano to sve oko subvencija i nije jednostavno odlučiti se za privatni vrtić i na kraju shvatiti da je deo koji morate da platite veći nego što možete da priuštite”, kaže Ćulafić.
Goran Urukalo ipak smatra da nema potrebe za nepoverenjem roditelja prema ovoj opciji. Kašnjenje isplata i slične pojave su, kako kaže, normalne i očekivane kada se donosi budžet ili vrši rebalans, ali većih problema, prema njegovom mišljenju, nije bilo.
“Mi, kao pružaoci usluga, unapred se pripremimo jer je svaki rebalans najavljen, tako da znamo šta da očekujemo i kako da se ponašamo u tim situacijama. Ne mislim da ima nekih ozbiljnijih razloga da poverenje roditelja bude poljuljano jer će ovo biti treća godina kako program subvencija funkcioniše”, kaže naš sagovornik.
Roditelji mogu prijave podneti u avgustu na pisarnici u Gradskoj upravi, ali će se tek nakon rebalansa budžeta u junu znati koliko novca će biti izdvojeno za subvencionisanje po detetu. Kako će rezultati konkursa biti poznati tek od 12. juna, u predškolskoj ustanovi poručuju da će se tada znati više o broju upisane dece u državne vrtiće za ovu godinu.
Autor: Dajana Grubišić
