Osim dosadašnje poljoprivrede, u novi nacrt zakona o sezoncima se ubacuje ceo sektor ugostiteljstva, delovi turizma i građevinarstva.
Da li će Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, u svom novom obliku, a čiji bi sastavni deo trebalo da postanu i ugostiteljstvo, turizam, kreativna industrija i građevinarstvo, dovesti do smanjenja rada na crno ili će se njime legalizovati takav rad?
Dok traje izrada novog zakonskog predloga koji je u svom nazivu već kršten i kao zakon “u skladu sa povećanim potrebama poslodavca”, jedino što se sa sigurnošću može reći jeste da su mišljenja o tom nacrtu izuzetno podeljena.
Ministarstvo za rad i predstavnici poslodavaca smatraju da bi proširivanje dejstva ovog zakona olakšalo rad poslodavcima, a mnogim radnicima pružilo makar kratkoročnu sigurnost. Sindikati i stručnjaci za radno pravo su sasvim suprotnog mišljenja – oni veruju da bi se ovim zakonom veliki broj domaćih i stranih radnika stavio u još nesigurniji položaj i veću zavisnost od volje poslodavca, i to baš u sektorima u kojima se odavno posao ne obavlja sezonski, a to su poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, građevinarstvu.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije smatraju da nema potrebe da se nacrtom zakona o sezoncima uređuje oblast privremeno-povremenih poslova, jer je ona već uređena Zakonom o radu.
– Insistiramo na postojanju i definisanju pisanog ugovora o radnom angažovanju po osnovu novog zakona, s obzirom na to da im jedino pisani ugovor garantuje zaštitu i ostvarenje prava kako na radu, tako i u drugim propisima. Aktuelna elektronska prijava radno angažovanih (samo je od značaja za plaćanje poreza i doprinosa) ne može u pravnom smislu biti dokaz postignutog sporazuma između njih i poslodavaca, niti dokaz o zaključenju i sadržini odgovarajućeg pisanog ugovora – napominje Duško Vuković za Politiku potpredsednik saveza, i podseća da se sindikat u potpunosti protivi unošenju novih delatnosti u nacrt zakona u koji su stavljeni čitavi sektori i osnovna zanimanja.
Osim dosadašnje poljoprivrede, u novi nacrt se ubacuje ceo sektor ugostiteljstva, delovi turizma i građevinarstva. Tu nije reč samo o pomoćnim i povremenim radnicima, već o osnovnim i ključnim zanimanjima, poput kuvara, konobara, barmena, sobarica… Na taj način se ti sektori prevlače u poslove sa takozvanim povremenim karakterom, kao zamena za postojeće ugovore o privremenim i povremenim poslovima i ugovore o delu, objašnjava Vuković.
Osim toga, u ovom sindikatu podsećaju i na to da su predlagači novog zakona već nekoliko puta menjali njegov naziv, da bi se na kraju dosetili da treba da glasi: zakon o radnom angažovanju na određenim poslovima u skladu sa povećanim potrebama poslodavca. Time, kako dodaju, samo žele da zadovolje poslodavca, jer jedino on izgleda ima “povećane potrebe”.
I u “Inicijativi za ekonomska i socijalna prava – A11” podvlače da će se novi zakon, ako bude usvojen, baviti samo ubiranjem poreza i doprinosa, kao i da će potpuno zanemariti situaciju u kojoj se nalaze najugroženiji radnici koji su prinuđeni da rade na takav način.
– Razlog donošenja nove verzije zakona o sezonskim radnicima nije da bi se poboljšao njihov položaj, već da bi država prihodovala i ubirala porez. To i nije toliko sporno, ali ipak ne treba zaboraviti ni to da država već ima mehanizme da to uradi – napominje Danilo Ćurčić, iz inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Otkako se primenjuje Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, rad na crno se smanjio za jedan procenat. Zbog toga se, naglašava Aleksandra Lakić, iz Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara “Zajedničko”, ni ne može ozbiljno tumačiti takav NALED-ov statistički podatak o suzbijanju rada na crno.
– Naša glavna zamerka se odnosi na nedovoljnu otvorenost u postupku donošenja novog zakona, jer na sajtovima vlade i ministarstva o tome se ne može ništa pročitati. To organizacijama civilnog društva ostavlja malo prostora da uopšte utiču na smer donošenja zakona – smatra ona.
Zbog toga, iz ove platforme stiže predlog o hitnom ukidanju usmenog ugovora između radnika i poslodavaca, koji već podrazumeva postojeći zakon o sezoncima u oblasti poljoprivrede, jer se time ostavlja mogućnost za malverzacije poslodavaca, dok radnici ostaju potpuno nezaštićeni.
– Prema aktuelnom zakonu poslodavac i radnik se samo usmeno dogovaraju o uslovima rada, trajanju, naknadi za rad. O tome svemu ne postoji pisani trag, već samo elektronski sistem prijave. Poslodavac na taj način može da vas ne prijavi na vreme, da unese podatke drugačije od usmenog dogovora, dok radnik nema mogućnost da dokažete da se sa poslodavcem drugačije dogovorio. Taj usmeni dogovor je i dalje jedan od glavnih faktora zbog kojeg poslodavci izbegavaju svoje obaveze prema radnicima – objašnjava Aleksandra Lakić.
Izvor: 021.rs
Foto: pixabay
