Iako je obećavanje boljeg života postalo standard i van izborne kampanje, Novosađani u anketi, koju je sproveo portal 021, tvrde da žive loše. Novosađani, bar oni stariji od 40 godina najčešće su vezivali period socijalizma za vreme blagostanja i navodili da su u SFRJ imali sigurnost, veće plate i više putovanja.
Neki savetuju mlade da je najbolje da nakon školovanja odu u inostranstvo. “Nije reč o tome kada se živelo bolje, nego kada se radilo. Ukoliko vam ne pružaju mogućnost da stvarate, onda ne možete ni da živite dobro, zbog toga je rešenje odlazak iz zemlje”, kaže jedna od anketiranih.
Međutim, istoričar Milivoj Bešlin objašnjava ovakve stavove činjenicom da je prošlost u velikoj meri izvesna. “Prošlost se uvek čini boljom od sadašnjosti zato što je izvesnija od nje. Ona se desila, a sadašnjost, odnosno budućnost, jesu ono što je neizvesno i ljudi opravdano strahuju zbog toga. Prošlost moramo da podelimo na privatnu, odnosno ličnu istoriju, i zvanična sećanja, ali bitno je istaći da sećanje nikada nije istorija”, objašnjava Bešlin.
Politikolog Duško Radosavljevićo kaže da je pre devedesetih postojao sistem koji je bio okrenut prema čoveku i njegovim potrebama.
“Postoji nekoliko razloga za ovakve tvrdnje građana. To je svakako kolektivistički sistem koji je shvatao da sloboda može da se ostvari samo kada su i ljudi slobodni i kada postoji određeni ekonomski prosperitet. Država je bila decentralizovana i čovek je sve svoje potrebe mogao da zadovolji u veoma uskom krugu lokalne samouprave koja je tada bila izuzetno jaka. Dakle postojao je zakon i sud. Mnogi će reći da je sve bilo pod partijskom kontrolom, ali je sistem i dalje bio usmeren ka čoveku”, priča on za 021.rs.
Oba sagovornika slažu se da je u vreme “Titove” Jugoslavije postojao uspon na mnogim poljima, što se odrazilo na sećanja ljudi iz tog vremena.
“Ljudi se ne varaju kada kažu da su u SFRJ živeli bolje, zato što je postojala jaka socijalna država, koja je brinula o socijalnoj zaštiti, kulturi i zdravlju. Postojao je osećaj da se ide napred, čak i kada se živelo nešto lošije, znalo se da je to zato jer se ide ka boljem. I jednostavno, kada taj period uporedite sa onim kasnijim čija su obeležja manipulacija, ratovi, politička ubistva, onda i nije toliko teško odlučiti se kada i gde je život bio bolji”, kaže Radosavljević.
Bešlin ističe da su zapravo poslednje decenije dvadesetog veka sinonim za loš život, a to se odražava i danas. “Još od tada se demonizuje jugoslovenska prošlost i diskredituje tadašnji sistem. Ne sme se zaboraviti da devedesete predstavljaju mračnu stranu naše istorije, imali smo hiperinflaciju, ubistva političkih protivnika i siromaštvo. Konsekvence toga jesu poremećeni odnosu u regionu, nedostatak investicija i pravne države. Zato svi živimo lošije, odnosno većina”, zaključuje ovaj istoričar.
Autor: Zoran Strika – strika@021.rs
Foto> 021.rs
