Zaštitnik građana Novog Sada nije zadovoljan radom i saradnjom gradskih uprava i javnih preduzeća, na šta ukazuje i mnogo veći broj pritužbi i žalbi građana ovom organu u toku prethodne godine.
Kako Zaštitnica građana Novog Sada Marina Popov Ivetić navodi u izveštaju o radu za 2015. godinu, zabeleženo je 35 odsto više pritužbi na rad gradskih organa nego 2014. godine, što pokazuje da isti organi i dalje krše ljudska prava, ali i da su građani sada malo bolje informisani o svojim pravima i da se na ista kršenja žale.
Mnogi problemi ponavljaju se godinama – postupci traju predugo, nadležni ne odgovaraju na dopise, a pojedine odredbe pravila primenjuju se krajnje selektivno i pod velom tajne.
„Selektivno odlučivanje po zahtevima za isključenje sa toplifikacionog sistema grejanja, naplata dimničarine, visina računa i naplata komunalija, opremanje ulica, problem držanja domaćih životinja, buka zbog rada ugostiteljskih objekata, noćni rad trgovinskih objekata, nedostavljanje rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu… Ponavljanje istih problema na koje građani ukazuju iz godine u godinu jasno govori da nadležne rukovodeće strukture ne preduzimaju aktivnosti u dovoljnoj meri kako bi otklonili nedostatke i propuste u svom radu„, navodi Zaštitnik građana.
Od ukupno 276 pritužbi na rad u Gradskoj kući i na rad javnih preduzeća, najviše se odnosi na Gradsku upravu za inspekcijske poslove (25), sledi Gradska poreska uprava(23), Vodovod i kanalizacija (18), Centar za socijalni rad (16), Gradska uprava za urbanizam (14), Uprava za saobraćaj (11), Zavod za izgradnju grada (10), Uprava za komunalne poslove (sedam), a po šest pritužbi ima na rad Informatike, Toplane i Uprave za socijalnu zaštitu. Pet žalbi ima na Radosno detinjstvo, četiri prema GSP, po tri na Stan, Čistoću i Parking servis, dve prema Poslovnom prostoru i po jedna pritužba na rad Zelenila, Zoohigijene, Spensa, Komisije za stambene poslove, Pravobranilaštvo, Upravu za zaštitu životne sredine, za kulturu i za privredu.
Novosađani su se Zaštitniku građana javljali po raznim osnovama, pa se tako jedan građanin koji vodi humanitarno udruženje javio jer je Gradska uprava za socijalnu zaštitu, prema njegovom mišljenju, selektivno delila novac na gradskom konkursu. Zaštitnik građana je proverio papirologiju i ustanovio da komisija koja deli novac zaista nije poštovala sopstvena pravila konkursa, ali je ipak zaključio da “prihvata stav Komisije da je potrebno podržati i novoosnovana udruženja čiji programi su ocenjeni kao kvalitetni”.
Jedna građanka žalila se na „Vodovod i kanalizaciju“, koji je nezakonito priključivao privatno lice na vodovod. I Zaštitnik građana je ustanovio da „Vodovod“ nema dozvolu da dotičnom montira priključak za vodovod.
Mnogo građana se žalilo na Informatiku i izvršitelje, ali se o tome nije moglo odlučivati zbog već pokrenutih sudskih postupaka, kao i zbog dimničarine, za koju postoje dokazi da se naplaćuje neosnovano. Zaštitnik građana je uspeo da pokrene postupak u slučaju jednog građanina koji zaista nema nijedan razlog da plaća dimničarinu, kao i da inicira izmenu odluke o naplati dimničarine. Te izmene su u toku.
Slučaj u kome Zaštitnik nije mogao da reaguje odnosi se na mobing u Gradskoj kući. Naime, bila je jedna anonimna dojava građanina koji se žalio da je u jednoj Gradskoj upravi doživeo mobing. Zaštitnik građana je obavio usmeni razgovor s načelnikom uprave, koji je sve negirao, a istraga je bila onemogućena jer nije bilo „dovoljno dokaza za dalje vođenje postupka„.Zaštitnik građana je pojedine organe pohvalio za dobru saradnju (Toplana, Gradska uprava za komunalne poslove, Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu, Gradska poreska uprava), ali ističe da ima mnogo problema zbog nesaradnje pojedinih institucija. Radi se o Radosnom detinjstvu, Informatici, Gradskoj upravi za inspekcijske poslove (Odsek građevinske inspekcije), Centru za socijalni rad i ZIG-u. Ove institucije i preduzeća odugovlače postupke time što ćute po predmetima, a kada se konačno oglase, dostavljaju šture i nepotpune informacije.
„Nakon toga je potrebna dodatna intervencija Zaštitnika građana da se informacije dopune, nekad i više puta, što utiče ne samo na porast nezadovolјstva kod stranaka, već i na nepotrebno dugo trajanje postupka pred Zaštitnikom građana“, navodi ova institucija u izveštaju o radu za 2015. godinu i naglašava da je od svih pomenutih najgore za saradnju Radosno detinjstvo.
Zaštitnik je inicirao i promene Odluke o snabdevanju toplotnom energijom iz toplifikacionog sistema grada, donošenje pravilnika o mirnom rešavanju sporova pokrenutih usled ujeda pasa lutalica (čija primena je, inače, loša), kao i pravljenje spiska ljudi koji imaju osnov da im se naplaćuje dimničarina. Zaštitnik je naglasio da nije zadovoljan brzinom kojom taj spisak pravi JKP Stan i da do treba da bude mnogo efikasnije. Zaštitnik navodi i da je potrebno obeležiti delove parkova u kojima nije dozvoljeno izvođenje životinja, a posebno na dečijim igralištima, na kojima je uočeno da psi vrše nuždu iako se igraju deca.
Poražavajuće je to što Zaštitnik građana uočava da uprave i preduzeća među sobom ne sarađuju, što se naročito vidi u odnosu između Uprave za komunalne poslove, ZIG-a i Uprave za urbanizam.
Građani su se žalili i na probleme koji nisu u nadležnosti Zaštitnika građana: žalbe na rad privatnih izvršitelja, advokata, sudova, ministarstava, PIO Fonda, Katastra, organa Pokrajine… Interesantno je da su se građani javljali i zbog svađa sa komšijama i stanarima, problemima u porodici, kao i zbog problema na koje su naišli kao potrošači.
izvor: 021.rs
