Veliki broj pravoslavnih hrišćana Hristovo rođenje proslavlja 7. januara prema Julijanskom kalendaru, koji je preteča šire rasprostranjanom Gregorijanskom kalendaru po kojem Božić pada 25. decembra.
Običaji
Pravoslavci u centralnoj i istočnoj Evropi, ali i u drugim delovima sveta, Božić slave 7. januara iako i ovaj datum varira od crkve do crkve. Dan pred Božić, Badnji dan, većina pravoslavaca provodi sa porodicom i prijateljima uz opuštanje i trpezu. Kako je Badnji dan vreme posta, na trpezama se obično mogu naći posni hleb ili pogača, orasi, sušeno i sveže voćem povrće (pasulj, grašak, krompir), začinsko bilje, čorba od pečuraka, med, riba…
Vrsta hrane i aktivnosti variraju u zavisnosti od kulture i tradicije. U pojedinim pravoslavnim zemljama ljudi hodaju u povorkama pored mora, reka, jezera…kao deo božićne liturgije. Takođe prave rupe u ledu (ukoliko je vodena površina zaleđena) kako bi blagoslovili zamrznutu vodu. Pravoslavci veoma malo pažnje posvećuju razmeni poklona i ostalim komercijalizovanim običajima Božića.
Neki pravoslavni hrišćani takođe poštuju i Šeparde (pastire koji su posetili bebu Isusa) 6. januara nakon čega se prelazi na obožavanje Tri mudraca ili kralja 7. januara. Ponoćna božićna liturgija koja se održava na Badnje veče traje duže nego obično i većina ljudi je doživljava kao vrlo inspirativnu.
Pored Srbije, zemlje koje proslavljaju Božić 7. januara, koji tamo spada u državni praznik su: Belorusija, Egipat, Etiopija, Gruzija, Kazahstan, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rusija i Ukrajina.
Neke zemlje poput Jermenije Božić slave 6. januara. Božić se na ovaj dan slavi i u Australiji, Kanadi, SAD i Velikoj Britaniji, ali ne spada u državne praznike. I Jerusalimska pravoslavna crkva Božić slavi 7. januara.
Hrišćani slave rođenje Isusa Hrista za kojeg se veruje da je božji sin. Njegov datum rođenja nije posve poznat i informacije o njegovom ranom životu su vrlo oskudne. U biblijskom Jevanđelju po Mateji, tvrdi se da je Isus rođen tokom vladavine Iroda Velikog. Irod, koji je bio kralj Judeje, umro je 4. godine p.n.e. Mnogi hrišćani Isusov rođendan proslavljaju 25. decembra, ali ima i onih koji se drže stare tradicije i ovaj dan slave 7. januara, a takav se naziva i Stari Božić. Kada su se Engleska i Škotska 1752. godine prebacili na Gregorijanski kalendar (a kasnije i većina sveta), ostala je razlika od 11 dana usled neslaganja sa Julijanskim. Većina ljudi, posebno u ruralnim sredinama nije prihvatala da gubi ovih 11 dana te su odlučili da koriste Julijansko računanje vremena.
Julijanski kalendar je revidiran 1923. godine, a nova verzija bolje je usklađena sa Gregorijanskim kalendarom. Nekoliko pravoslavnih crkava prate revidirani Julijanski kalendar, ali većina i dalje koristi tradicionalni.
Sveti Nikola, koji se smatra svecem Rusije, mornara i dece, predstavlja dobrotu, širokogrudost i pruža dobri duh Božiću. Bela tkanina se koristi na stolovima za večeru koja u nekim zemljama simbolizuje čistotu i materijal u koji je Isus bio umotan. Slama se takođe stavlja po stolovima da simbolizuje jednostavnost i skromnost Hristovog rođenja. Badnjak, obilna večera i upaljena sveća koja predstavlja dolazak Isusa pali se i kako bi označila kraj velikog božićnjeg posta.
Izvor: Blic
Foto: Guliver / ThinkstockPhotos
