Srednje godišnje vrednosti indikatora dnevne, večernje i noćne buke povišene su u svim zonama, objašnjava prim. dr Emil Živadinović sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine i navodi da su srednje vrednosti večernje buke u zoni gradskih saobraćajnica u skladu sa nacionalnim pravilima.
Kako dalje govori, u Institutu za javno zdravlje Vojvodine procenjeno je da je od devet do 23 odsto stanovništva tokom dana veoma uznemireno bukom, kao i da noćna buka ometa san od pet do 12 odsto stanovništva, što zavisi od dela grada u kojem se sugrađani nalaze.
Procenjuje se da je oko 80 odsto buke iz životne sredine kojoj su građani izloženi poreklom iz saobraćaja. Kako dr Živadinović objašnjava, delovanje buke na čoveka zavisi od mnogo faktora – nivoa buke, njenog trajanja i frekventnog sastava, promenljivosti tokom trajanja, ali i od doba dana kad joj je čovek izložen – dan, veče ili noć, kao i od individualne osetljivosti, opšteg zdravstvenog stanja čoveka i njegovog mentalnog zdravlja.
– Smatra se da je buka uzrok 20 odsto poremećaja spavanja, dok su ostalih 80 odsto brige, bolesti ili nepovoljna mikroklima – ističe dr Emil Živadinović. – Buka produžava vreme potrebno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja, a nakon buđenja, efekti se ispoljavaju u vidu umora, promena u raspoloženju i dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim posledicama.
Pri izlaganju buci, ljudi osećaju uznemirenost i neprijatnost, što je izrazitije kod hronično obolelih osoba (Emil Živadinović)
Kako naš sagovornik dalje govori, u bučnim gradovima je učestaliji i saobraćajni traumatizam jer veliki broj vozača pati od hroničnog zamora usled nesanice, kao i da buka ometa ljude u svakodnevnim aktivnostima kao što su komuniciranje, učenje, čitanje, gledanje televizije.
– Buka utiče na socijalno ponašanje jer može da potencira agresivnost, neprijateljstvo, angažovanost kod ljudi – priča dr Živadinović. – Buka kao socijalni indikator se ogleda kroz loše međuljudske odnose, menjanje mesta stanovanja, korišćenje lekova, nekorišćenje balkona i zatvaranje prozora, kao posledični nesrećni slučajevi i traumatizam u stanovima, zbog čega se veliki značaj pridaje prinudnom zatvaranju prozora spavaćih soba, kada ljudi gube osećaj slobode.
Prema obrađenim podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine za period od aprila 2019. godine do marta 2020. godine, u školskoj zoni u dvorištu Medicinske škole, srednja vrednost indikatora ukupne buke je iznosila 58,4 decibela, a u stambenim područjima – Narodnog fronta kod vrtića “Maslačak”, Bulevar patrijarha Pavla kod Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Temerinski put kod Najlon pijace, srednja vrednost indikatora ukupne buke iznosila je 65,5 decibela.
U zoni gradskih saobraćajnica – raskrsnica Bulevara oslobođenja i Futoške ulice, Bulevar cara Lazara, raskrsnica Bulevara Evrope i Futoškog puta, raskrsnica Bulevara kralja Petra i Bulevara oslobođenja i Temerinska ulica srednja vrednost indikatora ukupne buke je iznosila 69,2 decibela.
Kako naš sagovornik govori, pri izlaganju buci, ljudi osećaju uznemirenost i neprijatnost, što je izrazitije kod introvertnih, neurotičnih i hronično obolelih osoba, te da se stanovnici koji žive u okolini aerodroma i bučnih ulica učestalo žale na glavobolju, osećanje napetosti i nemira, razdražljivost, depresivno raspoloženje i izraziti umor, a ukazano je i na povećanu potrošnju sedativa i analgetika kod ovog stanovništva.
– Buka ne može da uzrokuje mentalno oboljenje, ali može da pogorša stanje ljudi koji pate od mentalnih poremećaja, tako da je tišina apsolutni preduslov ne samo za psihijatriska odeljenja, nego i za bolničku sredinu uopšte – govori dr Živadinović. – U okviru opšte reakcije organizma na stres, aktivira se hormonski sistem hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda, što sve ima za posledicu da organizam luči povećanu količinu i kateholamina, kao što je adrenalin, i kortikosteroida, poput kortizola.
Glasna muzika opasna za mlade
Saobraćajna buka oko škola umanjuje kod učenika sposobnost učenja i kratkotrajnu i dugotrajnu memoriju, a prema rečima dr Emila Živadinovića, činioci povezani sa glavoboljom kod školske dece su prvo buka, a zatim kompjuterske igrice, problemi sa vidom i težina školskog programa.
– Socioakusis je neprofesionalni gubitak sluha, uslovljen načinom života, posebno mladih koji slušaju glasnu muziku sa slušalicama u ušima, idu na koncerte i u diskoteke, a izloženi su velikoj buci i dok igraju kompjuterske igrice – objašnjava dr Emil Živadinović. – Ovo neprofesionalno izlaganje buci je posebno opasno ukoliko je udruženo sa nikotinom i ugljen monoksidom kod pušača ili u kombinaciji sa psihoaktivnim supstancama kao što je amfetamin jer udruženo dejstvo ovih faktora dovodi do izumiranja neuroreceptornih ćelija u Kortijevom organu, što dovodi do oštećenja sluha. Prvi simptom koji ukazuje na ovo je zujanje u ušima.
Ovaj hormonski disbalans, kako dr Emil Živadinović objašnjava, osim što ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak, utiče i na mnoge metaboličke procese u organizmu, te je zbog toga buka prepoznata kao faktor rizika za infarkt miokarda, zato što kao stresor, aktiviranjem hormonskog sistema, potencira sve one najznačajnije faktore rizika za oboljenja: hipertenziju, hiperglikemiju, hiperlipidemiju i hipomagnezijemiju.
– Novija istraživanja ukazuju i na značajnu ulogu dugotrajne izloženosti buci, posebno noćnoj buci većoj od 55 decibela u patogenezi muškog steriliteta, a utvrđuje se i veza buke i tumora dojke, moždanih udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti – priča dr Emil Živadinović.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
