U Novom Sadu i okolini u toku je jesenji krug velike sistematske akcije zaštite zdravlja građana od štetnih glodara.
U toku jesenji ciklus borbe protiv pacova i miševa
Akciju, koja se izvodi na proleće i na jesen, pod sloganom “Komšiluk bez glodara – zdrav komšiluk“, u saradnji sa gradskom upravom, sprovodi novosadska “Ciklonizacija“. Kako navode iz ovog peduzeća, ekipe su svakodnevno na terenu, a koliko će akcija trajati zavisiće od vremenskih uslova.
“Jesenji krug smo započeli pre nedelju dana. Ove godine počinjemo od samog grada, pa se tako prvo radi deratizacija šahtova atmosferske i fekalne kanalizacije. Nakon što akcijom budu obuhvaćena sva potencijalna žarišta u samom gradu, naše ekipe će krenuti od sela i prigradskih naselja na obodima gradske teritorije na sremskoj i bačkoj strani i ići prema gradskom jezgru”, objašnjava menadžer za odnose sa javnošću “Ciklonizacije“ Dario Aćimović.
Kako naglašava, kao i prethodnih sezona, preventivnim tretmanima biće obuhvaćen grad i sva prigradska naselja i sela. Prema programu, pored domaćinstava, tretmanima su obuhvaćeni i kanalizacione mreže, ali i podrumi, tavani i druge zajedničke prostorije u novosadskim zgradama i sve zelene janve površine.
Inače, sistematska deratizacija je za građane besplatna, potrebno je samo da omoguće obeleženim stručnim operativcima da, u zavisnosti od trenutne potrebe, postave preparat ili da ga preuzmu uz pridržavanje stručnih uputstava.
“Građani koji nisu kod kuće u vreme kada operativci obilaze njihov deo grada mogu naknadno da se obrate ‘Ciklonizaciji’ na telefon 021/ 641 23 22 ili e-mailom callcentar@ciklonizacija.net. Kako bi Novi Sad zadržao najveći mogući stepen zaštite zdravlja građana i njihove imovine, apelujemo na građane da ne lageruju preparat, jer je zaštita od glodara zajednički interes, a njena uspešnost zavisi od delovanja na celoj teritoriji”, kaže Aćimović.
Već godinama “Ciklonizacija“ tokom sistematske akcije u Novom Sadu koristi i Elektronske deratizacione stanice. To je jedinstven slučaj korišćenja ove savremene tehnologije u sistemu zaštite zdravlja građana od glodara u Jugoistočnoj Evropi.
“Elektronske deratizacione stanice postavljaju se na kontrolnim lokacijama. Povezane su na integrisani Geografski informacioni sistem (GIS) ‘Ciklonizacije’, detektuju prisustvo glodara i u sistem šalju informaciju o tome, te na taj način omogućavaju monitoring u realnom vremenu”, kaže Aćimović.
Redovno sprovođenje preventivne deratizacije u velikoj meri smanjuje rizik od širenja zaraznih bolesti čiji su vektori glodari, ali i materijalnu štetu koji glodari izazivaju u domaćinstvima, privredi i poljoprivredi, podseća Aćimović. Među najpoznatijim bolestima čiji su prenosioci glodari su besnilo, trihineloza, hemoralgična goznica, bruceloza, tuberkuloza, svinjska kuga, salmonela, slinavka i šap.
Prema njegovim rečima, jesenja deratizacija je izuzetno važna jer je to deo godine kada se glodari povlače sa otvorenog u stambene objekte i skladišta. Posebno je to važno u seoskim domaćinstvima jer glodari prate hranu, ali ni grad nije pošteđen ovih problema. Akcija sistematske deratizacije mora da se sprovodi na što većem prosotru i kontinuirano, a ako bi se prekinula, vrlo brzo bi došlo do prenamnoženja populacije glodara, opasnosti od zaraznih bolesti i velike materijalne štete, upozoravaju iz ovog preduzeća.
Sivi pacov i kućni miš
Kako navode iz “Ciklonizacije”, prevencija u borbi protiv glodara je i higijena prostora i čuvanje hrane u čvrstim ambalažama, kao i zatvaranje prolaza kako bi se fizički sprečio kontakt glodara sa hranom. Na našim terenima dominantni glodari su sivi pacov i kućni miš.
Pravovremena reakcija
Pored sistematske deratizacije, ekipe “Ciklonizacije“ svakodnevno izlaze u na teren po pozivima građana koji imaju problem sa bubama, mravima ili glodarima. Aćimović apeluje na građane da se “Ciklonizaciji“ obrate čim primete problem, jer je svako žarište glodara i insekata lakše i brže ukoniti u početku, nego kada se stanje zapusti.
“U slučaju pravovremene reakcije uglavnom je dovoljan jedan tretman, a ako se problem zapusti, potrebno je više uzastopnih tretmana”, objašnjava Aćimović.
On podseća da informacioni sistem “Ciklonizacije“, beleži sve tretmane i prati njihovu uspešnost, i da su građani već navikli da ih dve nedelje posle tretmana pozovu operateri “Ciklonizacije“ da provere kakvo je trenutno stanje i da li tretman treba ponoviti ili je problem rešen.
Izvor: NsUživo
Foto: Pixabay
