Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković najavio je da će vojvođanska administracija pomoći upravi Novog Sada da Zavod za Hitnu medicinsku pomoć u što skorije vreme dobije svoju zgradu.Kako je za Dnevnik potvrdio direktor Hitne pomoći Bogdan Živanović, projektna dokumentacija je u osnovi pripremljena i, ako sve bude teklo po planu, na proleće bi mogli početi radovi na gradskom placu omeđenom Bulevarom patrijarha Pavla i ulicama Jastrebačkom i Ilariona Ruvarca, a onda bi bilo realno da nova zgrada potpuno bude u funkciji za oko dve godine.
“Kao jedini Zavod za hitnu medicinsku pomoć na celoj teritoriji Vojvodine, mi praktično do sada nismo imali gde da opserviramo pacijente koje zbrinjavamo. Zato će srce nove zgrade biti savremeno opremljene ambulante za prehospitalni tretman urgentnih pacijenata. Time ćemo ne samo podići nivo zdravstvene zaštite građana, nego i značajno smanjiti pritisak na Urgentni centar”, objašnjava Živanović.
Pored medicinskog bloka, organizovanog po najnovijim svetskim standardima za prehospitalno dijagnostikovanje i lečenje urgentnih stanja, što podrazumeva od reanimacije i laboratorije za hitne analize do noćnih ambulanti za decu i odrasle, projektom je predviđeno da u novoj zgradi Zavod dobije i prostran edukativni centar, koji bi u slučaju kakvih masovnih nesreća, elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih situacija, brzo mogao da se transformiše u punkt za zbrinjavanje većeg broja povređenih.
“Osim što će služiti za permanentnu naprednu edukaciju medicinskog osoblja, ideja nam je da u ovom centru i za stanovništvo organizujemo radionice za pružanje prve pomoći kod srčanog zastoja, trauma, saobraćajnih nesreća… Jer, do sada smo na području grada postavili 13 automatskih eksternih defibrilatora, ali se oni ne koriste jer građani ne znaju šta s njima da rade, iako je rukovanje krajnje jednostavno. Za sve ovo vreme ti su aparati upotrebljeni samo dva puta: jednom na Železničkoj stanici, kada je pružni radnik uspeo da oživi pacijenta i drugi put u Luci, što je, nažalost, bilo bezuspešno, ali je bar pokušano”, navodi Živanović.
Deo budućeg kompleksa namenjen je garažama za interventna vozila, ali Živanović napominje da to ne znači i da bi bili ukinuti postojeći punktovi po gradu i prigradskim naseljima – u Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Kisaču, Kaću i Futogu. Suština je, navodi on, da se zadrži “zlatni standard” u brzini reakcije interventne ekipe.
“Za prvi red hitnosti, odnosno najurgentnija stanja, standardom se smatra izlazak na teren u roku od osam minuta, dok je naš prosek šest minuta i 10 sekundi. Ipak, za Novi Sad i prigradska naselja bilo bi poželjno da u svakom trenutku bude operativno 12 interventnih ekipa, naspram sadašnjih devet, ali za takvu organizaciju nemamo dovoljno ljudi. Stoga nam najveći problem predstavlja kad budemo zatrpani pozivima koji često uopšte nisu za nas. Razumem da je nekada teško objektivno proceniti kada zaista treba zvati Hitnu pomoć, jer svakom od nas sve je hitno kada je zdravlje u pitanju. Ali i građani moraju biti svesni da su u našem fokusu saobraćajne nesreće, razne ozbiljne traume, padovi s visine, infarkti miokarda… rečju, situacije u kojima je pacijent životno ugrožen. Zbog neopravdanog poziva našoj ekipi, neko kome je hitna medicinska pomoć zaista neophodna možda neće biti zbrinut na vreme”, objašnjava on.
Autor: Dnevnik
