Novosadski sudovi su u protekle dve godine isplatili dva miliona dinara odštete građanima zbog predugih procesa. Najviše novca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplatio je Apelacioni sud, koji je u 2014. godini, prema podacima Inicijative mladih za ljudska prava isplatio 1.810.000 dinara, dok je prošle godine isplatio znatno manje, 109.000 dinara. Viši sud u Novom Sadu nije nastavio praksu iz 2014. godine kada nije izdvojio ni dinara na odštetu, te je prošle godine u dva predmeta isplatio 97.000 dinara.
Osnovni sud, koji odlučuje i o novčanim naknadama za procese u Privrednom sudu, prošle godine je utvrdio 20 povreda Zakona o suđenju u razumnom roku. Međutim, u ovoj ustanovi nisu mogli da nam dostave informacije o novčanom iznosu potrošenom na odštete građana, zato što, kako su rekli, “prilikom pretrage poslovnog upisnika suda, ne mogu da dobiju takve podatke”.
U Prekršajnom sudu tokom prošle godine primljeno je 16 zahteva za ubrzanje postupka, od čega je 15 odbačeno kao neosnovano, dok jedan predmet još nije rešen. Na adresu Privrednog suda je od 1. januara stiglo 19 zahteva za utvrđivanje povrede prava, od čega je rešeno deset predmeta. U dva slučaja je utvrđena povreda, ali o novčanoj naknadi odlučuje Osnovni sud.
U novosadske sudove tokom 2015. godine stiglo je 572 prigovora, utvrđena je 154 povreda prava za suđenje u razumnom roku a građani u čijim slučajevima je utvrđena povreda imaju pravo na novčanu naknadu od 300 do 3.000 evra. Međutim, ovo rešenje nije u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, kojom je predviđena isplata od 1.000 do 1.500 evra po godini suđenja. Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava u ovome uviđa opasnost, jer predsednici sudova arbitrarno odlučuju o visini naknade.
“To može dovesti do stvaranja neujednačenog kriterijuma širom sudske mreže. Nažalost, određenje u našem zakonu je prilično nejasno i sve ostavlja predsednicima sudova. Ne postoji garancija da će jednako zadovoljenje dobiti stranke pred Višim sudom u Nišu ili Novom Sadu, a nalaze se u sličnoj situaciji”, kaže za 021.rs Đurić.
Po Zakonu o zaštiti prava suđenja u razumnom roku, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, građani mogu zahtevati i ubrzanje donošenja odluke, čime se njihov predmet procesuira po hitnom postupku. Međutim, na taj način se predmeti koji su redovnoj proceduri stavljaju sa strane i time se stvara krug u kojem se konstantno otvara mogućnost da građani podnose prijave zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Ukoliko se doda podatak da je pre samog stupanja na snagu novog zakona, u Srbiji, prema Đurićevim rečima, bilo tri i po miliona nerešenih predmeta, onda se dobijaju uslovi u kojima se teško može pokazati efikasnost pravosudnog sistema.
“Prerano je tvrditi da li je zakon dobar ili loš. Sa aspekta evropskih standarda on je dobar, međutim, problematika koja postoji u našem pravosuđu nije uzeta u obzir, i to je pravi problem. Ovo bi bio odličan zakon kada bi se krenulo od nule, tada bi on mogao normalno da se primenjuje i pokaže zvoju efikasnost, ali za postojeće stanje, mislim da on nije pravi odgovor. U svakom slučaju, na kraju godine ćemo znati kakvi su efekti postojećeg zakona”, objašnjava Đurić.
Iako je Zakon kojim se uređuje oblast zaštite suđenja u razumnom roku tek od ove godine na snazi, građani mogućnost odštete zbog povrede ovog prava imaju od 2014. godine. Tada je, prema podacima Inicijative mladih za ljudska prava, od novca poreskih obveznika izdvojeno gotovo 300.000 evra, a prosečna naknada koju su sudovi dodeljivali bila je 400 evra po slučaju.
Autor: Zoran Strika
Foto: 021
