Od nove školske godine u svim vrtićima Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” počeo je da se primenjuje poseban jelovnik za decu islamske veroispovesti.
Ova odluka primenjuje se od 1. septembra 2019, ali, kako navode iz Muftijstva vojvođanskog, Rijaseta Islamske zajednice Srbije, s početkom 2020. godine u vrtićima ove predškolske ustanove na oglasnim tablama postavljeni su i jelovnici za decu iz muslimanskih porodica. Ti jelovnici, kao i uobičajeni, sadrže četiri obroka – doručak, užinu, ručak i užinu, ali prilagođeni su potrebama islamske vere, javlja agencija Anadolija.
Rukovodilac službe ishrane “Radosnog detinjstva” Dejan Bašić kaže da od uvođenja posebnog jelovnika za decu iz muslimanskih porodica 1. septembra do danas, broj obroka koji se posebno pripremaju za tu decu narastao je na 150, na osnovu zahteva koji roditelji dece napišu, odnosno da im se zbog verskih uverenja obezbedi poseban režim ishrane.
“Izgradnjom nove, savremene, Centralne kuhinje ‘Radosnog detinjstva’ kapaciteta oko 60.000 obroka dnevno, koja pokriva 70 vrtića u Novom Sadu i prigradskim naseljima, stvorili su se uslovi i da pripremamo obroke za decu koja su na posebnom režimu ishrane. To podrazumeva pripremu obroka za decu koja imaju određenu vrstu intolerancije na namirnice, alergije i za jedan deo mališana iz muslimanskih porodica”, navodi Bašić.
Dodaje da, s obzirom na činjenicu da se u ishrani muslimana ne koristi svinjsko meso, deca islamske veroispovesti jedu sve obroke kao i ostala deca, samo što se u jelovniku namirnice sa svinjskim mesom zamenjuju mesom drugih životinja, odnosno ribom.
“Kada je na jelovniku za doručak stišnjena šunka od svinjskog mesa, njima se poslužuju pileća prsa u omotu, a umesto hamburške slanine, dajemo ili konzervu ribe ili pileća prsa. Sveže svinjsko meso koje se koristi kod određenih jela za ručak, za decu iz muslimanskih porodica zamenjuje se junećim mesom”, ističe Bašić.
Najveći broj posebnih obroka ide u rubne delove grada, ali se takva hrana distribuira i u vrtiće gde je broj dece na posebnom režimu ishrane minimalan, jer svi roditelji koji za decu traže poseban obrok imaju pravo da se njihova deca tako i hrane.
Bašić za Anadoliju napominje da je u “Radosnom detinjstvu” upisano više od 16.000 dece i da, prema procenama, broj mališana iz porodica u kojima se praktikuje islam doseže do hiljadu, ali da je za sada broj zahteva za posebnom ishranom znatno manji od tog broja.
O obrocima za muslimansku decu najviše vodi računa Šuretka Šabani, kuvarica u Centralnoj kuhinji. Ona navodi da se o svemu vodi računa, pa nije u pitanju samo priprema, već i transport hrane.
“Imamo posude koje posebno koristimo za transport obroka do vrtića. Najčešće ja kuvam te obroke, a ima dana kada nije potrebna posebna priprema hrane, jer toga dana u jelovniku nema svinjetine”, navodi Šabani.
Prema rečima muftije vojvođanskog Muhameda Ziljkića, Novi Sad je jedini u Vojvodini koji se na ovaj način odnosi prema deci iz muslimanskih porodica.
“Ovo je veoma značajno za našu zajednicu i naše vernike, jer možemo našu decu da vodimo u vrtić i ne brinemo o tome šta će i kakvu hranu jesti, i da li je ona u skladu s halal standardima ili ne”, navodi Ziljkić i dodaje da i njegova dvojica sinova od ove školske godine idu u vrtić upravo zbog uvođenja posebnog režima ishrane i da je za to zaslužan novosadski gradonačelnik Miloš Vučević.
Ziljkić kaže da je značajno i to što i druga deca koja zbog verskih uverenja ne jedu svinjsko meso, poput Jevreja ili adventista, mogu da traže poseban režim ishrane.
Izvor: Anadolija
Foto: Pixabay