U novim programima nastave i učenja ovaj stravičan zločin naći će se među ključnim pojmovima, čime će se osigurati da ubuduće svi nastavnici i autori udžbenika istorije obavezno posvete dužnu pažnju ovom pogromu.
Pre tačno 81 godinu dogodio se stravični zločin mađarskog okupatora na prostoru južne Bačke, pogrom i masakr znan kao “Novosadska racija” u tri najstrašnija dana u istoriji Novog Sada, koji je od 21. do 23. januara 1942. godine bio masovno gubilište Srba i Jevreja. I to do sada nije bilo među ključnim pojmovima sadržaja nastavnog predmeta istorija, ali će ubuduće biti. To je potvrđeno u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), gde nastaju predlozi planova i programa nastave i učenja za preduniverzitetsko školstvo.
O ovom i drugim stradanjima žrtava i zločinima protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu naši đaci uče na časovima istorije u osmom razredu osnovne škole, u trećem ili četvrtom razredu gimnazije i u prvom ili drugom razredu srednjih stručnih škola. Ne u svim, ali u većini odobrenih udžbenika iz istorije, u lekcijama posvećenim zločinima okupatora, genocidu nad srpskim narodom u NDH, Holokaustu nad jugoslovenskim Jevrejima, opisana je i “Novosadska racija”.
Inicijativu da nastavne jedinice o pogromu u Bačkoj budu neizostavni deo odgovarajućih nastavnih programa za osnovce i srednjoškolce, podsetimo, Bačka eparhija Srpske pravoslavne crkve uputila je Nacionalnom prosvetnom savetu i ovo najvažnije stručno telo jednoglasno ju je prihvatilo. Ista inicijativa naišla je i na odobravanje stručnjaka ZUOV-a koji ističu da je “od posebnog značaja da se u novim programima nastave i učenja ‘Novosadska racija’ nađe među ključnim pojmovima sadržaja predmeta istorija, među kojima već jesu, na primer: Holokaust, Aušvic, Jasenovac…” Držeći se tog stava, uz saglasnost prosvetnog vrha, u novim programima nastave i učenja ovaj sadržaj će biti među ključnima, a time će se osigurati da ubuduće svi nastavnici na časovima i autori na stranicama udžbenika obavezno posvete dužnu pažnju i odgovarajući prostor ovom tragičnom događaju.
Osim toga, ZUOV je izradio ugledan primer pripreme za čas istorije posvećen negovanju sećanja na “Novosadsku raciju” na koji mogu i treba da se oslone nastavnici istorije. U uvodnom delu tog časa, na koji ni profesor ni učenici ne bi valjalo da dođu nespremni, nastavnik pita đake da li su uradili domaći zadatak – samostalno istraživanje o “Novosadskoj raciji” i da li su odgledali dokumentarni film “Deca besmrtnosti” u kojem je opisan taj zločin. Zatim učenike deli u parove ili manje grupe, zadaje im da promisle, prodiskutuju i navedu najmanje pet razloga zašto je važno negovati sećanje na ovakve događaje. Kako se u pripremi časa dalje navodi, nastavnik može đake da podstakne da iskažu kakve bi posledice proistekle ukoliko bi se u savremenom društvu zaboravilo na ovakva stradanja i ako se ona ni na koji način ne bi obeležavala. Zapažanja učenika trebalo bi da budu zapisana na tabli, a onda bi i nastavnik trebalo da predstavi svoje zaključke i ukaže na one koji su najvažniji za negovanje kulture sećanja, kao na primer: “pomaže nam u razumevanju sveta u kojem živimo i u razvijanju sopstvenog identiteta, uči nas da uočimo upozoravajuće signale da se slični zločini mogu ponoviti, inspiriše nas da budemo bolji ljudi…”
Po zamisli stručnjaka ZUOV-a, profesor i učenici na ovom času zajedno izdvajaju najvažnije podatke o tome kada se i gde zločin dogodio, ko su bili počinioci, ko žrtve, diskutuju o dokumentarcu “Deca besmrtnosti” izdvajajući iz filma svedočenja potomaka žrtava koja su na njih ostavila poseban utisak. U završnom delu časa u nastavnikovoj prezentaciji može da bude prikazana fotografija znamenitog spomenika “Porodica”, vajara Jovana Soldatovića, posvećenog žrtvama “Novosadske racije”.
Očekivani ishodi posle ovakvog časa su da će učenik biti u stanju da: obrazloži smisao negovanja sećanja na tragične istorijske događaje kao što je “Novosadska racija”; objasni moguće posledice ovog zločina mađarskih okupatora iz 1942. godine na savremeno srpsko društvo; prepozna važnost poštovanja ljudskih prava; identifikuje osnovne karakteristike totalitarizma u Mađarskoj u vreme Drugog svetskog rata i navede njegove posledice u kontekstu zločina u južnoj Bačkoj; locira na istorijskoj karti prostor južne Bačke gde su izvršeni zločini početkom 1942. godine; koristeći lentu vremena smesti “Novosadsku raciju” na odgovarajuće mesto među najznačajnijim pojavama i događajima iz istorije Srbije i srpskog naroda u periodu Drugog svetskog rata. I što je najvažnije, sve će to zaista naučiti – zauvek, ne samo za ocenu.
Dokumentarni film “Deca besmrtnosti” od značaja za obrazovanje
Pre nekoliko godina Gradska uprava za kulturu Novog Sada obratila se Ministarstvu prosvete za stručno mišljenje o predlogu Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice “Novosadske racije” da đacima “završnih razreda osnovnih i srednjih škola” na teritoriji Novog Sada bude prikazan dokumentarni film “Deca besmrtnosti”, reditelja Miloša Popovića. Struka je tada procenila da je ovaj dokumentarac značajan za obrazovanje i da treba da ga pogledaju ne samo maturanti nego svi đaci starijih razreda osmoletki i srednjoškolci na republičkom nivou.
“Film “Deca besmrtnosti”, čiji je producent pravoslavna Eparhija bačka, nastao je 2012. godine. Traje 30 minuta, a za temu ima zločin mađarskog okupatora iz januara 1942. godine na prostoru južne Bačke u kojem je stradalo više hiljada civila srpske i jevrejske nacionalnosti. Stručni tim ZUOV-a ocenio je da ovaj film može da doprinese ostvarivanju ciljeva našeg obrazovno-vaspitnog sistema i preporučio njegovo prikazivanje osnovcima od petog do osmog razreda i srednjoškolcima, s tim da se, u skladu s uzrastom, podrazumevaju odgovarajuće pripreme i aktivnosti pre i posle gledanja ovog dokumentarca”, objasnili su u ZUOV-u.
Ova filmska priča, dočaravaju, satkana je od potresnih svedočenja potomaka stradalih koja izazivaju empatiju kod gledalaca. Gledanje filma lako se može povezati sa sadržajem programa nastave i učenja predmeta istorija, srpski jezik i književnost i građansko vaspitanje i može da pruži podsticaj za razgovor sa učenicima o mnogim temama – ne samo o konkretnom zločinu i Drugom svetskom ratu, već i o važnosti praštanja i razvijanju kulture sećanja.
Izvor: Politika.rs/Milenija Simić-Miladinović
Foto: Politika.rs/S. Kovačević
