Tribina o kontroverzama Porodičnog i Građanskog zakonika održana je sinoć na Tribini mladih Kulturnog centra Novog Sada, gde je aktuelna tema i stručnost uvodničara privukla dve stotine ljudi da čuju argumente zašto su izmene koje se spremaju u okviru ovih zakona pogubne za, na prvom mestu, roditelje, ali i uopšte za sve građane naše zemlje. Povod za razgovor su bile radikalne promene koje se predlažu u porodičnom zakonodavstu i koje duboko zadiru u intimu građana.
Dr Andrej Fajgelj, direktor KCNS je kao domaćin pozdravio skup i podcrtao činjenicu da je osnov svakog demokratskog društva da građani dobiju priliku da raspravljaju o zakonima koji se tiču njihovog života, a da to kod nas nije slučaj, jer se isti, veoma često, donose bez ikakve javne rasprave.
“Tako, donošenjem ovakvih izmena u pomenutim zakonima, ne bi bili podriveni samo temelji porodice kao prve i osnovne institucije društva, već i sama demokratija koja se zasniva na tome da se ‘narod pita’, što je američki predsednik Linkoln izrazio sažetom formulom: vladavina naroda, od naroda i za narod”, istakao je Fajgelj naglašavajući da bi predložene izmene uskoro mogle biti usvojene iako građani nikada nisu dobili priliku da se o njima izjasne, pa čak ni da se dovoljno informišu.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević, koji je uzburkao javnost svojim stavovima po kojima ne odobrava ove izmene, a 143 psihologa potpisalo je čak i peticiju protiv njega, tvrdi da oni nikada nisu argumentovano dokazali da on nije u pravu i da se nekolicina njih kasnije i pokajala zbog svoje reakcije nakon što su imali uvida u rezultate pojedinih istraživanja. Po profesoru Milivojeviću, telesno kažnjavanje deteta roditeljima ne sme biti zabranjeno, ali se, naravno, mora striktno odvojiti od nasilja i ne sme se poistovećivati sa zlostavljanjem.
“Mi inače sada imamo problem epidemije popustljivih roditelja, a direktna posledica toga su razmažena deca koja ne mogu da se socijalizuju. Istraživanja pokazuju da nisu samo zlostavljana deca kasnije podložna nasilju, već su upravo to i deca koja su u detinjstvu imala suviše popustljive roditelje. Roditelji moraju imati mehanizme da ispolje svoju moć, a ja govorim isključivo o moći u smislu da roditelj mora da prevlada dete kako bi ono bilo spremno za samostalan život. Ljubav i disciplina su recept za uspešno vaspitanje deteta, a disciplina je neophodna isto koliko i ljubav. Kada govorimo o kazni, to znači da govorimo o tome da detetu osujetimo želju, a ako u tome ne uspevamo zabranama, možemo ga telesno kazniti i to, samo dete koje je navršilo godinu dana I radi se o udarcima otvorene šake ‘po guzi’ kako bi ono osetilo bol. To nema veze sa ‘zlostavljanjem’, a neophodno je jer roditelj postaje nemoćan ako odustane od svoje moći. Ništa drugo ne tvrdim nego da istraživanja i praksa pokazuju da deca koja nisu imala autoritete, koja su razmažena, postaju agresivne i veoma narcisoidne osobe. Ukoliko ne razdvojimo zlostavljanje koje je nedopustivo od običnih kazni, posledice će biti ogromne u budućnosti”, istakao je Milivojević.
Dr Miša Đurković, naučni saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda, publici je predočio niz stavki iz porodičnog zakona koje su u biti protivrečne:
“Ja kao roditelj, po zakonu odgovaram za postupke svog deteta, a u isto vreme mi se ovakvim izmenama kakve se planiraju, daje sve manje i manje mehanizama da ga ispravno vaspitam. Protivrečno je i to što je demografska slika Srbije katastrofalna, a u isto vreme nam nameću zakone koji će dodatno zaplašiti roditelje. Ako su nekada porodica i privatna svojina bili svetinja, sa novim izmenama ovih zakona to svakako neće biti”, istakao je dr Đurković dodajući da je po zakonu iz 2009. godine zabranjeno surogat materinstvo, a samo dve godine kasnije je donet predlog da se po zakonu ipak odobri to, što bi po njemu, izazvalo katastrofalne posledice jer bismo postali država kao i Indija, u koju bi bogati dolazili da kupuju svoje “roditeljstvo”.
Jovana Fajgelj, osnivač novog udruženja “Porodica pobeđuje” i majka četvoro dece, iznela je ličan primer da je ovo udruženje osnovano od strane nekoliko majki nakon što su primetile da im deca koja pohađaju treći razred osnovne škole na časovima građanskog vaspitanja, kroz radionice “uče” kako se “voli i poštuje drugi pol”.
“Smatrale smo da zaista nema potrebe da naša deca, koja imaju samo 10 godina, uče toleranciju prema drugima tako što će se međusobno ljubiti. Prvo, premladi su za bilo kakvu priču o seksu uopšte, a kamoli o opredeljenju. Osetili smo ugroženost, ne samo porodice već i same dece kao osoba i odlučile da se angažujemo. Svakako je nama kao majkama draže da provodimo vreme sa decom a ne u društvenom angažmanu, ali ovo su vrlo ozbiljni problemi s kojima se suočavamo.”
Nakon izlaganja uvodničara, iz publike su im postavljana pitanja, tako da je rasprava trajala dva sata, sa zaključkom da se mora više raditi na informisanju građana uopšte o tome šta bi donele ove izmene zakona kada bi bile usvojene. Predložene su tribine po celoj zemlji, porodične šetnje, peticije, kako “ljudi ne bi postali uskoro samo bezdušni androidi”.
Autor: NsHronika.rs
