Problemi u Republičkom geodetskom zavodu zbog štrajka zaposlenih se nastavljaju, a ovog puta u prvi plan su stavljeni događaji u Novom Sadu.
Nakon odluke dela zaposlenih u RGZ da ponovo stupe u štrajk, jer, kako tvrde, rukovodstvo ustanove nije ispoštovalo odluke koje su se odnosile na njihove zarade, što je ustanovljeno Sporazumom o prekidu štrajka od 21. januara, direktor RGZ-a Borko Drašković optužio je štrajkače da nameravaju da proteste sa ulice premeste u institucije. Optužbe o politički motivisanom delovanju, nisu se zaustavile.
Ovog puta, Drašković poručuje da će od Državnog pravobranilaštva tražiti da podnese krivične prijave protiv rukovodstva Štrajkačkog odbora zbog, kako se navodi, kršenja Zakona o štrajku.
Rukovodstvo RGZ navodno ima informaciju da je Štrajkački odbor namerno iscenirao problem oko isplata zarada službenicima u Novom Sadu kako bi bio stvoren povod za štrajk.
“Ovu podvalu, na štetu zaposlenih, napravili su predstavnici sindikata po nalogu svojih mentora i sponzora. Očigledno je da su tu igru prozreli i sami oštećeni zaposleni u Novom Sadu i da zbog toga nisu prihvatili da i ovog puta naivno uđu u štrajk i budu iskorišćeni za tuđe interese. Obaveštavamo zaposlene da imamo informaciju da je u toku priprema pokušaja da se u još većem obimu sabotira isplata zarada zaposlenima”, stoji u pismu Draškovića.
Nasuprot tome, predsednica Štrajkačkog odbora Tatjana Samardžija poručuje da je “bezdušna izjava direktora da plate zaposlenih ne mogu da budu povod za štrajka, već traži političku pozadinu štrajka”, iako mu je, kako se navodi, poznato da je za januar 2019. godine, zaposlenima sa višegodišnjim iskustvom u Službi za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 isplaćena zarada nešto veća od 32.000 dinara. Kako navodi, umanjenu zaradu za januar dobili su i radnici službi u Srbobranu i Pančevu.
Kako kaže Samardžija, sindikat je odmah reagovao povodom tih događaja, te je direktor RGZ-a bio upoznat sa problemom i mogao je da reaguje, kako bi se korigovale zarade.
“Direktor navodi da su zbog mene zaposleni uskraćeni za nadoknade, jer sam kao šef odseka za katastar nepokretnosti u Službi Novi Sad trebala da odobrim te nadoknade. Ova njegova tvrdnja potpuno je netačna i pokazuje nedopustivo nepoznavanje unutrašnjeg uređenja i sistematizacije radnih mesta organizacije kojom rukovodi, jer ja sam šef samo jednog odseka u Službi, a svi zaposleni su dobili umanjenu zaradu. Službom ne rukovodi šef odseka, nego načelnica koja Aktom o prenosu ovlašćena od 21. januara treba da donese rešenje o dodatku na osnovnu platu za celu službu”, objašnjava Samardžija.
Ona demantuje i tvrdnju kako službenici katastra u Novom Sadu nisu u štrajku. Kako kaže, pet od 25 stalno zaposlenih, uključujući i načelnicu, izjasnili su se da neće štrajkovati. Ipak, tvrdi da je na zaposlene na određene vreme i angažovane na osnovu ugovora vršen pritisak od strane načelnice i rukovodstva RGZ-a, zbog čega su potpisali izjavu da neće štrajkovati.
“Samo iz tih razloga u Službi nije totalna obustava rada”, kaže Samardžija.
Međutim, u centrali RGZ-a poručuju zaposlenima da im se obrate na finansije@rgz.gov.rs, ukoliko rukovodioci službi budu kršili neki od propisa ili Sporazum o prekidu štrajka i na taj način dovedu u pitanju visine primanja na koje zaposleni imaju pravo. Protiv onih koji budu kršili propise i Sporazum, poručuju u RGZ, biće preduzete “zakonom predviđene mere”.
“Protivpravni i iskonstruisani štrajk, koji je više halabuka i opstrukcija katastra, pokrenut je bez ikakvog povoda i samo nanosi štetu instituciji, a cilj je ostvarivanje političkih interesa malog broja moćnika. Stopiranjem rada RGZ-a, blokira se rad privrede i sprečava normalno funkcionisanje dela Vlade”, ponavljaju svoj stav o štrajku u rukovodstvu RGZ-a.
Štrajkači odgovaraju kritikama na račun Borka Draškovića i njegovog rukovođenja ustanovom. Kako kažu, zaposleni znaju da su njegove reforme uspešne samo u sredstvima javnog informisanja.
Podsećaju i da je Savet za borbu protiv korupcije dostavio Vladi Srbije Izveštaj o javnosti u radu RGZ-a, u kojem se navodi da ustanova svojim radom nije omogućila da Srbija ima moderan, pouzdan, ažuran i potpuno javan katastar nepokretnosti. Savet je predložio i da Državna revizorska institucija ispita rad RGZ-a, prvenstveno trošenje sredstava odobrenih po projektima za unapređenje rada službe.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
