Promocija knjige “Feminizam i teologija: puzajuća jeres feminističke teologije” Vladislava Đorđevića, po kojem je “feminizam ideologija lezbejki i biseksualki”, koja je trebalo da se održi u ponedeljak 16.januara u Arhivu Vojvodine i koja je izazvala veliki broj negativnih komentara, prema rečima direktora Arhiva Vojvodina Nebojše Kuzmanovića je otkazana.
Kuzmanović kaže da je u “razgovoru sa autorom i konsultacijama sa kolegama” odlučeno da se “promocija knjige otkaže, ali da se napravi okrugli sto “feminizam – antifeminizam” u kojem bi se kroz dijalog o feminizmu razgovaralo o ovoj temi.”
Na pitanje kako je moguće da Arhiv Vojvodine, koji je nosilac projekta “Evropsko žensko sećanje – REWOMEN” kojim se obeležava 20.godišnjica Povelje EU o osnovnim ljudskim pravima kreiranjem međunarodne dokumentarne izložbe posvećene istoriji Pokreta za oslobođenje žena u Evropi, organizuje promociju jedne ovakve knjige, Kuzmanović kaže da “Arhiv nije kulturni centar koji kreira programe”, već je otvoren za sve vrste stavova.
“Kada su došli ljudi da naprave projekat REWOMEN, izrazito feministički, mi smo prihvatili, kada je došao Đorđević za promociju knjige mi smo prihvatili. U arhivu je 60 % žena, od osam rukovodećih mesta na pet su žene. Nemam nikakav mizogen odnos prema ženama, naprotiv, i ne osećam krivicu, niti da sam se nešto ogrešio o žene”, kaže Kuzmanović, dodajući da je “okrugli sto najbolja opcija da se argumentovano ukrste stavovi.”
A stavovi Vladislava Đorđevića su, između ostalih, da su pravni institut nasilja u porodici “izmislile lezbofeministkinje sa ciljem uništavanja muškaraca, brakova i porodica”, da je “jedan od osnovnih uzroka dekadencije srpskog društva odsustvo patrijarhalnog vaspitavanja devojaka”, tvrdeći da devojke treba da budu “ponizne i čedne”, da je problem kada se žene “previše” obrazuju, jer im se onda podižu kriterijumi za brak, tvrdeći da će one postati “žrtve svog akademskog uspeha”.
Kada je osuđen bivši čelnik Opštine Brus Milutin Jelačić Jutka zbog nedozvoljenih polnih radnji nad Marijom Lukić, Đorđević na stranici Pokreta “Živim za Srbiju” objavio je tekst pod nazivom “Apel porodičnim ženama” u kome Mariju Lukić naziva “nekulturnom i nečestitom ženom”, dok su za njega feministkinje “mizandrijske lezbejke”, citirajući poslovicu da “ker ne skače na kuju dok ona ne mahne repom”.
“Muškarčevo seksualno ponašanje je velikim delom uslovljeno ženinim seksualnim ponašanjem. Kako kaže narodna mudrost – ker ne skače na kuju dok ona ne mahne repom… Žena koja se pristojno ponaša i odeva ima malo šansi da bude obasuta lascivnim porukama, a još manje da bude seksualno napadnuta”, napisao je Đorđević tom prilikom.
U jednom komentaru na društvenim mrežama napisao je da su napadi na Milutina Jelačića Jutku, Miroslava Miku Aleksića, Branislava Lečića i Dragana Markovića Palmu “deo iživljavanja okupacionih vlasti uz pomoć drugosrbijanaca uopšte, a posebno feminista”, te da je cilj “uništenje heteroseksualnih alfa muškaraca”.
“Bez obzira na ovakve izjave Đorđevića on bi trebalo da učestvuju u dijalogu, ne bi trebalo da njegovi stavovi budu vodeći, ali da učestvuju da. Ne kažem da je Đorđević mera teorijskog stava antifeminizma, ali je okrugli sto ipak bolji od promocije knjige”, kaže direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović, dodajući da je na “naizgled jednoj apolitičnoj, bezazlenijoj temi moguće pokazati kulturu dijaloga”.
Reditelj Bojan Milosavljević, autor projekta Rewomen sa Arhivom Vojvodine u okviru “Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i koji bi trebalo da bude jedan od učesnika najavljenog okruglog stola o feminizmu i antifeminizmu smatra pozitivnim otkazivanje promocije knjige Vladislava Đorđevića “Feminizam i teologija: puzajuća jeres feminističke teologije”.
“Mislim da je to dobra i pametna odluka i da je u javnom interesu i interesu razvoja demokratske kulture. Očigledno je da suviše često ostajemo zatvoreni u krugu svojih istomišljenika/ca, da ne želimo da čujemo i uvažimo stavove i argumente onih koji imaju drugačije vrednosti i viđenje sveta, samoproglašavamo sebe vlasnicima univerzalne istine i etičkog monopola, radikalizujemo diskurs i promovišemo govor mržnje, a to sve su zapravo pokazatelji jedne autoritarno-patrijarhalne kulture”, kaže Milosavljević.
On smatra da većina ima negativan stav o feminizmu jer je “neinformisana i manipulisana” i “ukoliko prevaziđemo nametnuti nacionalni i geostrateški narativ pre svega kroz reformu medija i obrazovanja kao ključnih alata meke moći u društvu kroz koje se normalizuje nasilje i patrijarhat moguće je izaći iz ovog ludila”.
A u tom ludilu istraživanja javnog mnjenja su zabeležila i da u Srbiji svaki četvrti srednjoškolac smatra da je udariti ponekad šamar ženi sasvim u redu.
Vera Kopicl iz Saveza feminističkih organizacija “(Re)konekcija” najveću odgovornost za činjenicu da 25% mladih smatra da je “udariti ženi šamar sasvim ok” i da je žena često “sama kriva za seksualno uznemiravanje” vidi u “podrazumevanom autoritetu institucija koje daju prostor ovako izrazito mizoginim i primitivnim stavovima u inače već prezasićenoj kulturi nasilja”, a ono “što je naročito zabrinjavajuće je perfidno i licemerno malipulisanje nacionalnim i porodičnim vrednostima u društvu egzistencijalne nesigurnosti”, kaže Kopicl.
“Ovakav diskurs samo ističe stepen frustriranosti društva koje ugrožava samo sebe, sopstvenu supstancu verujući da disciplinovanje žene obezbeđuje srećnu porodicu i naprednu naciju, da neće biti silovanja ako su žene “pokrivene” i poslušne, a i decu treba tući za njihovo dobro.”
Kopicl konstatuje da “nas je uveliko zahvatio talas tzv. novog konzervativizma koji je nastao jačanjem desnice i uticaja crkve u postkomunističkim zemljama”, ali i da sa druge strane “očekivano jača i feministička kultura otpora i rad ženskih organizacija u podršci žrtvama nasilja, pritisku na zakonodavnu i izvršnu vlast, osvajanju medijske sfere, aktivizma kroz univerzalni jezik umetnosti, kao i institucionalna borba protiv diskriminacije u polju kulture i obrazovanja.”
“Bez promene kulturnih obrazaca ne možemo potisnuti stereotipe koji su uglavnom izvor nasilja. Te promene prvo moramo uneti u sistem obrazovanja u čijim programima skoro da uopšte nisu zastupljene naučnice, umetnice, književnice. Proučavanje i predstavljanje ženskog stvaralaštva je način na koji možemo promeniti percepciju žene kao inferiornog, nedostojnog i slabog bića”, kaže Vera Kopicl iz Saveza feminističkih organizacija “(Re)konekcija”, kao udruženja ženskih nevladinih organizacija koje, kako kažu, čuva, sistematizuje, digitalizuje i promoviše feminističku baštinu, a ujedno predstavlja aktuelnu žensku umetnost, teoriju i aktivizam.
Za Bojana Milosavljevića, autora projekta Rewomen, uz obrazovanje za promenu patrijahalne matrice ponašanja važnu ulogu imaju i mediji, koji kako kaže će radije “profitirati na nasilju i nekrofilskom senzacionalizmu nekorektno izveštavajući o femicidu i silovanju žena nego što će informisati javnost o nekoj pozitivnoj promeni i praksi”, kao što je na primer, kaže Milosavljević i projekat Rewomen, već pomenuti međunarodni projekat koji se bavi temom istorije Pokreta za oslobođenja žena u Evropi (Women’s Liberation Movement), kao sinonim za takozvani drugi talas feminizma.
Za one koji nisu sasvim sigurni šta je Feminizam, organizacija IRIDA pokrenula je onlajn kurs o rodnoj ravnopravnosti i aktivizmu u okviru kojeg i akciju Feminizam je za svakoga namenjen, pre svega, mladima, dok se u Novom Sadu, gde se nalazi i pomenuti Arhiv Vojvodine, održava Festival AFŽ, Autonomni festival žena.
Izvor: N1.rs
Foto: Pixabay
