Konkurs “Izbor za najlepši maturski pano Novog Sada“ promovisan je danas u Ulici kralja Aleksandra, a biće otvoren do kraja juna.
Svi koji žele da učestvuju, mogu elektronska izdanja svojih panoa poslati putem Fejsbuk stranice “Izbor za najlepši maturski tablo Novog Sada“. Preko te stranice publika će imati mogućnost da glasa za svog favorita, dok će i stručni žiri doneti svoju odluku.
Duže od jednog veka u Vojvodini traje tradicija koja nalaže da se tokom maja i juna u izlozima kafića, butika, prodavnica i restorana, mogu videti panoi na kojima maturanti ponosno ističu svoje fotografije. Deo izloženih panoa svake godine pristigne i na konkurs “Izbor za najlepši maturski pano Novog Sada“ koji šestu godinu za redom organizuju kompanija “Color Media Communications“ i portal nshronika.rs uz podršku Muzeja Vojvodine, a od ove godine projektu se priključio i Kabinet gradonačelnika Novog Sada.
“Drago mi je što sam ovde sa pokretačima ove inicijative da se promoviše postavljanje maturskih panoa u izloge radnja u centru našeg grada”, rekao je zamenik gradonačelnika Novog Sada Igor Crnobarac. Grad Novi Sad daje 64 mesta za maturske tabloe na konstrukciji kod ulaza u garažu Bazara već 12 godina, a ove godine smo uputili i apel svim vlasnicima lokala u centru da i oni urade isto.
Predsednik kompanije “Color Media Communications“ Robert Čoban rekao je da se na ideju za ovaj konkurs došlo 2019. godine nakon izložbe “Ispit zrelosti“ u Muzeju Vojvodine.
“Želimo da podstaknemo maturante i fotografske salone sa kojima sarađuju da prikažu svoje interesovanje i osobenost kroz taj pano, a za najbolje primerke godine dodeljujemo dve nagrade”, rekao je Robert Čoban u obraćanju medijima.
“Negde oko 2000. godine butici i veliki brendovi su počeli da odbijaju maturante, sa izgovorom da se to protivi pravilima firme. Grad je pre 12 godina izašao u susret svima i obezbedio ovu odličnu lokaciju.”
Dublju analizu istorije maturskih tabloa u Vojvodini okupljenima je pružila muzejska savetnica, istoričarka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković.
“Ova tradicija je nastala u 19. veku, tada se panoi nisu pravili kao danas, već su se isključivo stvarali kao poklon razrednom starešini”, objasnila je Milinkovićeva. Zbog toga su u isotiriji bili izlagani isključivo na zidovima domova prosvetnih radnika. A svaki pano je predstavljao posebno umetničko delo koje je bilo rukom oslikavano,a fotografije su stvarane od strane dvorskih fotografa u ateljeima poznatih ličnosti. Prve tabloe na kojima smo mogili videti devojčice dobili smo tek u 20. veku.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Mladen Sekulić
