Zabrana upotrebe jednokratnih plastičnih kesa na prodajnim i uslužnim mestima u Novom Sadu stupila je na snagu 1. januara – trgovci su do tada imali rok da se prilagode novim pravilima i u promet stave isključivo biorazgradive plastične kese.
Zabrana se odnosi na sve veleprodaje i maloprodaje, ali i na pijace u Novom Sadu.
Gradska odluka u vezi sa ovom zabranom doneta je još 2019. godine, a propisuje i novčane kazne prema onima koji je krše: kazna u iznosu od 150.000 dinara za pravno lice i 25.000 dinara za odgovorno lice koje na prodajnom mestu koristi nerazgradive plastične kese. Ukoliko bude zateknut u kršenju odluke, kazniće se i preduzetnik i to u iznosu od 75.000 dinara, ali i fizičko lice – kazna je 25.000 dinara.
Inspektori na terenu već sada mogu da izdaju prekršajne naloge. Na pitanje 021.rs da li su inspektori već krenuli u kontrolu primene odluke i, ukoliko jesu, da li je bilo prekršajnih prijava, u Gradskoj upravi za komunalne poslove navode da još uvek nije bilo novčanih kazni.
“Na osnovu navedene odluke, Gradska uprava za inspekcijske poslove putem inspektora za zaštitu životne sredine koji je u nadzoru navedene odluke za sada vrši savetodavne posete pravnim licima, preduzetnicima kao i fizičkim licima sa ciljem upoznavanja sa odredbama pomenute odluke”, navode u gradskoj upravi.
Kako je vidljivo već oko dve godine, trgovci su uveli platnene cegere i papirne kese kao opcije za svoje mušterije, a sve otkako je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo borbu protiv plastičnih kesa u Srbiji. Usledile su lokalne i regionalne inicijative – Pokrajinska vlada je još pre dve godine usvojila Deklaraciju o zaštiti životne sredine i obavezala se na niz (ne)realnih ciljeva, a lokalne samouprave poput Novog Sada i, recimo, Sremskih Karlovaca, donele su zabranu upotrebe plastičnih kesa sa primenom od 1. januara 2021.
Primena ove odluke mogla bi da bude otežana u malim marketima, samostalnim radnjama i drugim objektima koji nisu deo većih organizacionih jedinica lanaca i firmi. Naime, obične plastične kese i dalje su u cirkulaciji u trgovini i ugostiteljstvu, a biorazgradivu kesu ćete prepoznati po jasnom obeležju na istoj. Ovakve kese se i naplaćuju. Pojedini privrednici su, kako se pisalo, stavljali lažne pečate o biorazgradivosti na obične kese.
Jezdimirović: Treba raditi na smanjenju upotrebe jednokratne plastike u celosti
Priča o biorazgradivim plastičnim kesama je isto toliko problematična kao i priča o nerazgradivoj plastici, kaže za 021.rs predsednik Inženjera zaštite životne sredine i master inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović. Kako naglašava, biorazgradive plastične kese nisu bezopasne – one ostavljaju tragove mikroplastike i toga veliki procenat građana nije svestan.
“Biorazgradive kese nestanu samo vizuelno i mi ih ne vidimo, ali su njihovi ostaci prisutni. Cela priča o plastičnim kesama koju je pokrenulo Ministarstvo je otišlo u, rekao bih, pogrešnom smeru. Od danskih studija koje su pokazale da, kad se gleda ceo životni vek plastične kese, biorazgradiva plastična kesa uopšte nije rešenje jer ostavlja mikroplastiku i teže ju je pokupiti, a s druge strane kada posmatramo neke papirne kese ili platnene kese, moramo godinama da ih koristimo da bi one, kad se posmatra celokupan uticaj na životnu sredinu, došle na nivo plastične nerazgradive kese koja se posle upotrebe koristi za đubre. Ta odluka je doneta u jednom naletu zabrane plastičnih kesa – ne očekujem da će bilo šta značajno da promeni u našim marketima jer su se oni, u skladu sa instrukcijama koje su stigle ranije o ministarstva, prilagodili korišćenju biorazgradivih kesa i uveli naplatu istih”, kaže Jezdimirović.
On je mišljenja da bi mnogo više trebalo da se radi na tome da se iz upotrebe izbace jednokratne plastične kese jer su za životnu sredinu najgori izbor.
Bitno je napomenuti da je i pandemija virusa korona otežala borbu protiv plastične ambalaže – sve jednokratno i lako odbacivo, pa i plastika, poželjnije je kako bi se sprečilo zadržavanje virusa na površinama, a upotreba cegera i druge ambalaže obavezuje građane da ih stalno peru/dezinfikuju. Pročitajte o ovim problemima na primeru Amerike.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
