U Srbiji najzagađeniji vazduh udišu stanovnici Beograda, Niša, Sremske Mitrovice, Kosjerića, Smedereva, Užica i Pančeva dok je on najčistiji u Novom Sadu, ali i Boru, pokazao je godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine.
Zagađenju najviše doprinose fosilna goriva i saobraćaj, i dobro je što mnoge opštine u Srbiji gase kotlarnice i sa uglja i mazuta prelaze na upotrebu biomase, koja svakako ispušta manje zagađujućih materija, kaže direktor Agencije Filip Radović.
On navodi da građani Srbije osećaju posledice zagađenog vazduha, pre svega tokom zimskih meseci jer postoji veliki broj individualnih ložišta koja tada ispuštaju zagađajuće materije.
– Važno da shvatimo koliko je upotreba energije važna i da redukcijom fosilnih goriva i nafte možemo smanjiti nivo zagađenja. Izveštaj je pokazao da se Srbija kreće u dobrom pravcu i neophodno je da ispravimo greške od ranije i edukujemo građane o tome koliki je izazov aerozagađenje za našu civilizaciju – kazao je Radović.
Ističe da analiza pokazuje da je u Srbiji vazduh umereno zagađen do zagađen u zavisnosti od sredine. Svakako je najzagađeniji u velikim sredinama kao što je Beograd, dok je u Novom Sadu prve klase, u Nišu je takođe zagađen, zatim Sremskoj Mitrovici, a Kosjerić i Užice zbog nezavidnog geografskog položaja tradicionalno imaju loš kvalitet vazduha.
Podseća i da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije aero-zagađenje jedno od najvećih izazova, ako ne i najveći izazov za ljudsko zdravlje. On navodi primer Londona, koji je takođe suočen sa velikim aerozagađenjem, a u kome se ispostavilo da kada građani na semaforima gase svoje automobile tog dana kvalitet vazduha bude znatno bolji.
U Srbiji postoji sistemski monitoring, a na 40 automatskih mernih stanica se obavljaju merenja i građani svakog trenutka putem sajta i aplikacije mogu da vide kakvog je kvaliteta vazduh i nivo zagađujućih materija, navodi Radović.
U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine navodi se da u narednom periodu treba naći alternativu grejanju na ugalj, drva i da se ulaže u energetsku efikasnost.
Takođe se navodi da su najveće dnevne koncentracije češtice PM10 tokom 2018. izmerene u Užicu i Valjevu.
U prvoj kategoriji, koja znači čist vazduh ili neznatno zagađen (gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju) bio je 2018. godine u zoni Srbija i zoni Vojvodina, osim u Subotici i Sremskoj Mitrovici kao i u aglomeracijama Novi Sad i Bor. Takođe vazduh prve kategorije bio je i u Nišu, ali zbog nedovoljnog obima merenja PM10 čestice i s obzirom da nije bilo dostupnih merenja u dva i po meseca tokom grejne sezone.
Druga kategorija, umereno zagađen vazduh u 2018. godini nije bio ni u jednoj aglomeraciji.
U treću kategoriju koja znači prekomerno zagađen vazduh (gde su prekoračene granične vrednosti, za jednu ili više zagađujućih materija), u 2018. godini bio je u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Kosjeriću i Užicu.
Na teritoriji gradova Valjeva, Kraljeva i Kragujevca tokom 2018. vazduh je bio treće kategorije, takođe, usled prekoračenih graničnih vrednosti koncentracije suspendovanih čestica PM10, a u Kraljevu je bila prekoračena i granična vrednost za PM2.5.
Tokom 2018. godine na teritoriji grada Subotice i Sremske Mitrovice vazduh je bio treće kategorije – prekomerno zagađen, usled prekoračenih graničnih vrednosti koncentracije suspendovanih čestica PM10 a u Subotici je bila prekoračena i tolerantna vrednost za PM2.5.
U aglomeracijama Novi Sad i Bor vazduh je tokom 2018. godine bio I kategorije, čist ili neznatno zagađen vazduh, jer godišnje granične vrednosti nisu prekoračene ni za jedan parametar.
U glavnom gradu Srbije, gde je vazduh takođe u trećoj kategoriji, odnosno prekomerno zagađen, suspendovane su čestica PM10 i PM2.5
Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija/Pixabay
