Iako Novi Sad relativno često dobija nove podzemne, a još češće nadzemne kontejnere, situacija na terenu pokazuje da veći broj kontejnera ne rešava problem odlaganja otpada.
Podzemni kontejneri samo su učinili smrad na ulicama malo podnošljivijim, ali nisu značajno poboljšali situaciju. Brojni kontejneri već su oštećeni, građani na njih odlažu smeće – pa čak i krupan otpad, a “Čistoća” pojedine ulice ne čisti danima.
Dok smeće u, ispod, iznad i pored kontejnera raste, gomila se i nesanitarna deponija na Klisi, za koju postoje samo želje da se do 2020. godine uredi.
Novi Sad bi, prema regionalnom planu upravljanja otpadom, trebalo da bude centar odlaganja otpada za sedam opština Južnobačkog okruga. Teško da će grad uskoro biti spreman da postane centralno smetlište za bezbedno odlaganje, sortiranje i recikliranje otpada, a još nije uredio ni svoje dvorište. Stručnjaci sumnjaju da uopšte i postoji interesovanje nadležnih da se ovom temom bave, kao i svakom oblašću ekologije. Sumnjaće i Evropska unija u pregovorima o poglavlju 27, posvećenom ekologiji.
Jedan od učesnika u izradi lokalnog plana upravljanja otpadom u gradu je Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine. Kako kaže za 021, mnogo je zadovoljniji stanjem u svojoj ulici otkako ima podzemne kontejnere, ali teško da su rešili problem sa smećem. Kako navodi, nadležni ne žele ili ne znaju kako da reše pitanje sortiranje otpada, što na duge i kratke staze samo stavlja Novosađane u goru situaciju od trenutne.
“Podzemni kontejneri su smanjili vizuelni efekat otpada, kao i smrad, ali nije urađeno osnovno, a to je separacija otpada. Mi ne odvajamo plastiku, staklo, aluminijum i sve ono što može da se reciklira, a građanima niko nije objasnio ni kako se koriste podzemni kontejneri, a kamoli kako se odvaja otpad. Iako postoji individualna odgovornost, svakako je svima najlakše da okrive građane”, smatra Jezdimirović.
Da građani ne znaju kako ili ne žele da koriste podzemne kontejnere, vidno je i na ulicama Novog Sada. Kvačice za otvaranje na nekim od kontejnera su polomljene, što znači da bi trebalo kontejner otvoriti ručno. Novosađani kojima, iz higijenskih razloga, nije do pipanja poklopca od kontejnera, smeće odlažu na zemlju, a ta praksa je zastupljena odavno kod otvorenih kontejnera. Tako se reporter 021 uverio u Ulici Save Kovačevića, u kojoj je automobil stao kako bi jedna Novosađanka odložila smeće – na sred puta. Doduše, kontejner je toliko prelivao po putu da nije ni bilo moguće ubaciti smeće u njega.
Jezdimirović naglašava da svaki građanin dnevno generiše kilogram otpada. S obzirom na to da je stanovnika sve više, generiše se i više otpada.
“Kada u delu grada u kojem su bile kuće zamenite zgradama, kao što je urađeno u Hadži Ruvimovoj, onda morate da menjate i prostorno planiranje regulisanja otpada. Morate da obezbedite da se makar jednom dnevno odnese otpad, a toga kod nas nema, jer se sve radi sithijski i bez plana. Da li nemamo stručnjake ili ih ne konsultujemo, ne znam – ali svakako u našoj sredini niko ni za šta ne odgovara”, smatra Jezdimirović.
U međuvremenu, “Čistoća” je iz plana poslovanja za ovu godinu izbacila pripremu elaborata o racionalizaciji kretanja vozila za skupljanje smeća, koji košta 499.000 dinara, ali je povećala advokatske usluge sa 15 na na 20 miliona dinara. Jezdimirović ovu odluku tumači kao još jedan korak nazad u nastojanju da se suočimo s ekološkim problemima.
Autor: Gorica Nikolin
Foto: 021
