Pokret Odbranimo šume Fruške gore optužio je upravu Nacionalnog parka Fruška gora da od javnosti skriva informacije od javnog značaja i da ne želi da odgovori na pitanja koja im taj pokret postavlja u vezi sa očuvanjem ugroženih vrsta na Fruškoj gori. Kako navode, orao krstaš je iščezao sa Fruške gore, a da ista sudbina čeka tekunice.
Pokret je u saopštenju za javnost, povodom Svetskog dana biodiverziteta, naveo da je od Uprave Nacionalnog parka Fruška gora tražio ali nije dobio informacije od javnog značaja o uslovima zaštite prirode na hranilištu za nekrofage vrste ptica na kamenolomu Debeli cer na Andrevlju, prenosi Autonomija.
– Informacije smo tražili sa ciljem da pokušamo da utvrdimo zašto je orao krstaš, naš nacionalni simbol, trajno isčezao sa područja Fruške gore – kazala je Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
Dodala je da su informacije tražili podstaknuti navodima uprave Nacionalnog parka (NP) kako „već 16 godina zaredom NP Fruška gora tokom zimskih meseci organizuje rad zimskog hranilišta za nekrofagne vrste ptica“.
– Naravno, svi koji pomno prate dešavanja na Fruškoj gori i posetioci upućeni u temu znaju jako dobro da hranilište na Debelom ceru ne radi već godinama i da su takvi navodi potpuno netačni. Dakle, pored prekomerne seče šuma, generalnog uznemiravanja i ugrožavanja svih ptica i preoravanja pašnjaka, možemo slobodno reći da je i nedostatak redovne zimske prihrane jedan od nekoliko kumulativnih razloga zašto je krstaš sa Fruške gore iščezao – kazala je Dragana Arsić.
Dušan Beređi iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore ocenio je da, ako se ovako nastavi, ista sudbina čeka i tekunice, glodare nalik vevericama, koji su simbol fruškogorskih pašnjaka.
– Revitalizaciju pašnjaka kao meru očuvanja tekunice do pre nekih šest-sedam godina uglavnom su sprovodili studenti biologije, a Nacionalni park Fruška gora je pomagao mehanizacijom i delom ljudstvom. Nakon toga, koliko smo upućeni, jer nemamo povratne informacije, nije se ništa radilo, što stanje na terenu može i da potvrdi. Pašnjaci se pale, preoravaju, zarastaju u žbunje – kazao je Beređi.
Ocenio je da Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora „uopšte ne deluje da ima snage, volje i znanja“ da rešava nagomilane probleme vezane za biodiverzitet te vojvođanske planine.
Izvor: Autonomija
foto: Fruškać