Osim što premijera Aleksandra Vučića gledate na televiziji, naslovnim stranama novina, internet portalima, bilbordima, od sada ćete moći da ga vidite i svaki put kada prođete pored zgrade „Dnevnika“ na Bulevaru oslobođenja.
O tome svedoče fotografije koje su nam danas poslali građani. Inače, praksa lepljenja stranačkih lidera po prozirima objekata u kojima su smeštene kancelarije stranaka, na žalost, nije neka novost. Ipak, ovog puta je drugačije jer je reč o zgradi jedne medijske kuće, u kojoj, uzgred budi rečeno, udeo ima i sama država.
Prema nezvaničnim informacijama, Srpska napredna stranka je iznajmila prostorije na drugom spratu ove zgrade. Upravo na tom spratu nalaze se i kancelarije ljudi koji uređuju i vode list „Dnevnik“.
A možda će ovaj novi detalj pomoći i da država proda svoj udeo u kapitalu ove medijske kuće. Naime, podsetimo da je samo pre nekoliko dana, tačnije 3. avgusta, Agencija za privatizaciju saopštila da je postupak prodaje kapitala novosadske medijske kuće “Dnevnik” proglašen neuspešnim jer nije dostavljena nijedna ponuda. Prodaja “Dnevnika” oglašena je 29. juna, zajedno sa još 37 medija u Srbiji gde država ima vlasnički udeo. Početna cena za ponuđeni kapital “Dnevnika” bila je 7,4 miliona evra. Krajnji rok za privatizaciju medija u državnom vlasništvu je 31. oktobar 2015. godine, a ako do tada ne dobiju nove vlasnike biće privatizovani podelom akcija zaposlenima bez naknade.
SLOBODNA VOJVODINA, DNEVNIK: Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka i štamparska kuća u Vojvodini. Okosnicu ovog preduzeća čini informativno-politički dnevni list „Dnevnik“. Od sličnih listova, od „Dnevnika“ je starija samo beogradska “Politika”.
List su ilegalno pokrenuli vojvođanski antifašisti za vreme mađarske okupacije 15. novembra 1942. godine, a prvobitno ime mu je bilo „Slobodna Vojvodina“. Štampan je u ilegalnoj podzemnoj štampariji na tadašnjoj periferiji Novog Sada, kod Almaškog groblja. List je bio političkog karaktera i predstavljao je glasilo Pokrajinskog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine. Prvi urednik lista bio je narodni heroj Svetozar Marković Toza, a pored Markovića, tekstove su napisali i Branko Bajić i Nikola Petrović. List je štampan na geštetneru i ilegalnim kanalima rasturen po Bačkoj.
Kad je kurir koji je iznosio novine iz baze bio uhapšen, odao je adresu štamparije i četiri dana posle izlaska prvog broja, 19. novembra, mađarska policija je zajedno sa žandarmima opkolila kuću i otkrila bazu izgrađenu ispod dvorišne terase. Urednik lista, Svetozar Marković, je uhapšen i izveden pred vojni sud, gde je osuđen na smrt. Obešen je u kasarni u Futoškoj ulici 9. februara 1943. Preživeli Nikola Petrović je, zajedno sa Gezom Tikvickim, organizovao novu bazu u Starom Vrbasu, tako da naredni brojevi lista izlaze ovde, a potom u Paragama. Kad je rukovodstvo NOP-a u Bačkoj uspostavilo stalnu vezu sa centrom pokreta u Sremu, „Slobodna Vojvodina“ je premeštena u Surduk. Uređivanje lista povereno je Jovanu Popoviću, tadašnjem sekretaru Pokrajinskog NO odbora. List je štampan u Surduku od novembra 1943. do septembra 1944., a preko „partizanske pošte“ distribuiran je po celoj Vojvodini.
Kad je rukovodstvo NOP-a iz Srema prešlo u oslobođeni Petrovgrad (današnji Zrenjanin) i „Slobodna Vojvodina“ je oktobra 1944. premeštena u ovaj grad na Begeju, a 19. novembra vraćena je u Novi Sad. Ovde je izlazila kao dnevni list na srpskom i mađarskom jeziku. Mađarska verzija lista nosila je naziv “Szabad Vajdaság”, a kasnije je preimenovana u “Magyar Szó” (“Mađarska reč”). Verzija lista na srpskom jeziku izlazila je pod imenom „Slobodna Vojvodina“ sve do kraja 1952. godine, a od 1. januara 1953. izlazi pod imenom „Dnevnik“.
Razvojni put čitave kuće Dnevnik i ekspanzija vezuju se za godine reformi i stabilizacije ustavnog i političkog položaja Autonomne Pokrajine Vojvodine. (izvor: Wikipedia)
Izvor: mojnovisad.com
Fotografija: građani za mojnovisad.com
