Tržište nekretnina se oporavilo u trećem kvartalu ove godine, posle oscilacija u drugom tromesečju, pokazuje tromesečni izveštaj Republičkog geodetskog zavoda – za jul, avgust i septembar.
Prvi put geodeti su napravli kvartalni izveštaj uz objavljeni polugodišnji, a izneli su podatke samo za četiri grada – Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac. U trećem kvartalu ove godine javni beležnici i osnovni sudovi su Republičkom geodetskom zavodu dostavili 43.535 ugovora, što je nešto više od 14.500 mesečno. U odnosu na isti period 2019. to je 652 ugovora više, piše eKapija.
Novi Sad, Niš i Kragujevac prate taj trend, dok je u Beogradu registrovano oko 400 ugovora manje nego u istom kvartalu prošle godine.
Posmatrajući kako se kretala kupoprodaja njiva, geodeti su zabeležili da se oranicama trgovalo manje, ali samo dva odsto u odnosu na treći kvartal 2019.
Gledano po gradovima, u Novom Sadu je promet porastao i to čak 25 odsto, a u Beogradu 15 odsto, dok je u Kragujevcu i Nišu zabeleženo smanjenje i to od osam odnosno 36 odsto.
Cene poljoprivrednog zemljišta su stalno u blagom porastu – najskuplje su oranice u Južnobačkom okrugu, a najmanje vrede u južnoj i istočnoj Srbiji.
U Južnobačkom okrugu raspon se kreće od 8.500 evra do čak 27.900 evra po hektaru. U Sremskom okrugu cene hektara u trećem kvartalu ove godine bile su od 8.500 evra do 21.400 evra. Na severu Banata i Bačke njive su jeftinije i mogu se kupiti po ceni od 3.000 do 14.500 evra, odnosno od 6.000 do 17.950 evra u severnom delu Banata. U južnoj i istočnoj Srbiji hektar zemlje košta od 3.450 evra do 14.800, u Beogradskom regionu vredi od 10.000 do 22.650 evra.
Raste prodaja građevinskog zemljišta
Promet građevinskog zemljišta u odnosu na treći kvartal 2019. uvećan je u svim gradovima: u Novom Sadu 75 odsto, u Beogradu 60 odsto, Kragujevcu 51 odsto i u Nišu 28 odsto.
Kada je reč o ceni zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, na prvom mestu su Šimanovci i grad Novi Sad, pa se može reći da zemljište na tim područjima ima vrednost, jer je u tim mestima i u polugodišnjem izveštaju RGZ-a bilo najskuplje.
Zemljište za industrjsku gradnju u Novom Sadu prodato je za 93.067 evra, a u Šimanovcima jedna parcela je vredela pola miliona evra, a druga 270.000 evra.
Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta postignuta je na području grada Novog Sada, u Kaću, gde je zemljište prodato za 722.750 evra, a najviša ukupna cena je u Ruskom Krsturu gde je 1,3 miliona evra plaćeno za 102 hektara.
“Kupuje se zemlja kao investicija. U jednom momentu bio je bum sa cenama, ali je restitucija malo iznivelisala tržište. Što je oranica bliža asfaltnom putu i infrastrukturi ima veću cenu. Ne bi trebalo da ponovo dođe do velikog povećanja, ali će se uzlazna linija nastaviti, jer zemlja je ograničen resurs”, kažu za “Blic” u jednoj agenciji za nekretnine.
Izvor: eKapija, Blic
Foto: Pixabay
