Atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi u kome je stvarao novosadski vajar Jovan Soldatović, ali i dela koja je za života stvorio već više od 16 godina potpuno su zapuštena i prepuštena “zubu” vremena.
Objekat u kome su nastala neka od najznačajnijih dela iz Soldatovićevog opusa nalazi se u neposrednoj blizini Akademije umetnosti u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Osim toga što sam objekat propada, dela koja su unutar istog ostala posle smrti Soldatovića 2005. godine, takođe su izložena kako vlazi koja ulazi kroz razbijene prozore na samom ateljeu, tako i građanima koji “čerupaju” stvaralaštvo jednog od najpoznatijih jugoslovenskih vajara u istoriji.
Skulpture Jovana Soldatovića deo su kulturnog identiteta Novog Sada, a imajući to u vidu ono što se dešava sa zaostavštinom ovog vajara, prema oceni novosadskog umetnika, dizajnera fotografije i bivšeg predavača na Akademiji umetnosti Ivana Karlavarisa, nešto je zbog čega će svakog čoveka “zaboleti srce”.
– To što atelje u kojem je Jovan Soldatović radio i stvarao propada na ovaj način svakako je strašno, pogotovo ako imamo u vidu da mladi umetnici odavno nemaju šansu da dobiju ateljee i radni prostor za svoje stvaraštvo – kaže Karlavaris.
On dodaje i da se on pitao, on bi pomenuti prostor podelio na tri mlada umetnika s obzirom na veličinu samog prostora.
Zavodu potrebni “vreme i novac”
Posle 16 godina od smrti Jovana Soldatovića i nakon višegodišnjih pokušaja njegove porodice da se nešto uradi na očuvanju ovog objekta, ali i kulturnog nasleđa koje je iza sebe Soldatović ostavio, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada kažu da im “treba vremena”, ali tvrde da imaju volju da se reši ovo pitanje.
Kako kaže direktor Zavoda Siniša Jokić, oni imaju u planu da srede čitavu Petrovaradinsku tvrđavu, sve nedostatke kojih je mnogo, a samim tim i objekat u kojem je živeo i stvarao Soldatović.
– Mi bismo želeli celu tvrđavu da sredimo, pa između ostalog i taj objekat. Moramo da prikupimo novac, a i projektna dokumentacija mora biti završena, što oduzima mnogo vremena. Trenutno radimo Podgrađe i Špilerovu kuću koja je u katastrofalnom stanju, te imamo puno toga – poručuje Jokić.
On dodaje i da su potrebne milijarde da se sredi sve što ima na Petrovaradinskoj tvrđavi, te kaže da ne zna kada bi nadležni u Zavodu mogli da se pozabave legatom Jovana Soldatovića jer za sve to “treba vremena”.
Soldatovićeve skulpture i nacrti prodavani na “Najlonu”
Iz legata Jovana Soldatovića čak i tokom njegovog života, a pogotovo posle smrti, ukradena su mnoga dela koja je ovaj umetnik stvorio.
Naime, samo od novembra 2012. do maja 2013. godine ukradena je 61 skulptura, a tom prilikom policija je privela dvojicu devetnaestogodišnjaka osumnjičenih za krađu.
Tom prilikom pronađene su 23 skulpture, a za ostalima se “traga” i danas. U pitanju su bili radovi u gipsu, vosku, bakru i bronzi, izuzetne umetničke vrednosti, iz različitih perioda stvaralaštva umetnika.
Karlavaris, koji je i sam dobro poznavao Soldatovića, kaže da zna da je atelje više puta obijan, a da su radovi završavali na pijaci i tom prilikom prodavani za dvadesetak dinara.
– Ovo ovako stoji od njegove smrti, čak i dok je on bio živ to je nekoliko puta obijano, a znam da su se neki od njegovih crteža i skulptura mogle naći na Najlon pijaci za 20, 30 dinara, dok je njihova vrednost zapravo nekoliko stotina puta veća – potvrđuje Karlavaris.
Tvrđava kao “oaza umetnika”
Na Petrovaradinskoj tvrđavi ateljei su počeli da se “dodeljuju” umetnicima još pedesetih godina prošlog veka, a sve u sklopu ideje da se stvori jedna kolonija umetnika na eksluzivnoj gradskoj lokaciji.
Kako kaže Karlavaris, koji je i sam korisnik jednog od ovih ateljea, neretko su i političari svoje delegacije dovodili kod njega i njegovih kolega, kako bi pokazali kako Novi Sad “gaji umetnike”.
– Ovde često dolaze razne strane delegacije, šetači i turisti mogu da kucnu na vrata mog ili bilo čijeg ateljea ovde, da vide šta je zapravo to što mi radimo, te i da se bolje upoznaju sa našom umetnošću. Mnogo puta me političari pozovu i pitaju da li mogu da me posete jer imaju goste iz Finske, Švedske ili neke druge zemlje, malo se posedi, popriča o umetnosti i naš grad se pokaže u jednom lepom svetlu – priča Karlavaris.
On dodaje i da je baš zbog toga tragično da jedan takav prostor, poput legata Jovana Soldatovića, a koji se pritom nalazi na jednom eksluzivnom mestu propada i bude “smrad” umesto da bude nešto najlepše moguće.
– Grad mora da pokaže svoj interes i da se pozabavi ovim pitanjem – smatra Karlavaris.
Soldatovićeve skulpture kao “simbol grada”
Jovan Soldatović je bio jugoslovenski i srpski vajar i skulptor, rođen je 1920. godine u Čereviću, nadomak Novog Sada. On je diplomirao na Akedimiji likovnih umetnosti u Beogradu, a zatim je neko vreme bio saradnik Tomi Rosandiću.
Učestvovao je na brojnim izložbama Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, Međunarodnom bijenalu skulpture na otvorenom u Antverpenu, Oktobarskom salonu u Beogradu, Salonu u Rijeci, Trijenalu u Beogradu, te na više reprezentativnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti u Briselu, Parizu i drugde.
On je takođe bio pripadnik likovne grupe “Prostor 8”, a bavio se i pedagoškim radom, te je bio profesor na slikarskom odseku Više pedagoške škole u Novom Sadu.
Neka od njegovih najvažnijih dela svakako su Spomenik “Streljanim rodoljubima” u Žablju 1962, Spomenik žrtvama racije u Čurugu, Spomenik Konfučiju u Beogradu, Spomen-park Sremski front u Šidu, a svakako najprepoznatljiviji rad Jovana Soldatovića jeste Spomenik žrtvama racije “Porodica” koji se nalazi na Keju žrtava racije u Novom Sadu.
Na istorijsku i kulturološku važnost Soldatovića kako za Novi Sad, tako i čitavu bivšu Jugoslaviju, ukazuje i Ivan Karlavaris.
– Neosporno je da je Jovan Soldatović najveći vojvođanski posleratni vajar. On je obeležio čitavu eru, a bezbroj njegovih skulptura je po gradu i one su simbol Novog Sada – zaključuje Karlavaris.
Izvor: 021.rs
Foto: Wiki
