Iako zvanična statistika pokazuje da četvrtini stanovništva preti siromaštvo, Novosađani prema istoj statistici iz meseca u mesec zarađuju više.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata ovog marta u Novom Sadu iznosila je 70.796 dinara bruto, a 51.434 dinara kada se ogole svi porezi i doprinosi. U poređenju s prošlom godinom, to je za oko hiljadu dinara veći iznos, a kako navode u Republičkom zavodu za statistiku, prosečna neto plata u martu je čak tri odsto veća u odnosu na prosek u januaru ove godine. Taj procenat je duplo veći u odnosu na zarade ostvarene proleća prošle godine.
– Podaci o zaradama zaposlenih kod pravnih lica u svim oblicima svojine prikupljeni su putem statističkog istraživanja, dok su podaci o zaradama zaposlenih kod preduzetnika preuzeti iz evidencija Poreske uprave – navode u RSZ.
Novosađani, međutim, ne osećaju da su im plate veće, jer one to realno ni nisu. Prosek plata u Novom Sadu ne dižu Novosađani prosečnih zarada, već oni izrazito bogati privatnici, službenici i direktori, kojih je s razvojem privatne prakse sve više. Većina zaposlenih kod privatnika nisu dobili povišicu godinama, te su im plate još uvek na nivou od pre nekoliko godina, kada je prosek bio oko 30.000 dinara.
I gradske sirotinje je sve više. Prema poslednjim istraživanjima (koja se rade jednom godišnje i najsvežiji obrađeni podaci se odnose na prošlu godinu), na ivici siromaštva živi 25,4 odsto građana. Ti građani, kako navode u Republičkom zavodu za statistiku, “nisu nužno siromašni, već samo imaju veći rizik da to budu”. A rizik za siromaštvo je, prema statistici, život s manje od 31.332 dinara za četvoročlanu porodicu, 26.856 dinara za tročlanu porodicu, a za osobu koja živi sama taj iznos je 14.920 dinara. Da precizna statistika nikako ne prikazuje realno stanje za “021” tvrdi ekonomistkinja Biljana Trifunović i dodaje da brojke i na papiru i u životu “kvari” visoka nezaposlenost. Ona objašnjava da na papiru i privreda beleži blagi rast, ali to osećaju samo bogataši, ne Novosađani.
– Prosek u platama dižu zaposleni u javnim preduzećima i drugim državnim institucijama, ali i zaposleni u stranim firmama, kojih ima dosta kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu. Za naše prilike, te strane firme daju fine plate, a za njihove prilike su one mizarne. To je moć statistike – ona sada pokazuje rast privrede od 0,8 odsto, i to zato što je 2015. godina bila uspešna godina u odnosu na 2014. godinu, kada su bile poplave i nije radila elektroprivreda, rudnici su bili zatvoreni. Normalno da je reč sada o nekom uspehu. U suštini, mi nemamo rast. Ako uporedimo 2014. u odnosu na 2013. godinu, možemo reći da smo imali pad -objašnjava ova stručnjakinja.
Inače, mladi 18-24 godine najviše su izloženi riziku od siromaštva, kao i mlađi od 18 godina. Neobično je da najnižu stopu rizika od siromaštva imaju stariji od 65 godina, a 15 odsto penzionera jedva “krpi” kraj sa krajem, pokazuje statistika.
Izvor: 021.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com
